NOVI MESEC, NOVI POČETAK: Danas je Prepodobni Jovan, učenik Svetog Giorgija Dekapolita - POMOLITE SE ZA SREĆU I BLAGOSTANJE

Kada Grigorije skonča svoj zemaljski život, Jovan postade iguman manastira Dekapolitovog u Carigradu. Postavši iguman on usugubi svoj podvig radi carstva Božjeg. Skončao mirno oko 820 god. A po smrti sahrani ga sv. Josif česno blizu groba sv. Grigorija.

Tropar (glas 8):

U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Jovane, raduje se duh tvoj.

Sveti mučenik Jovan Novi Janjinski. Rodom iz Janjine, negdašnje prestonice cara Pira. Kada njegovi siromašni roditelji pomreše, tada se mladi Jovan preseli u Carigrad i tamo produži svoj zanat (jer zanatlija beše). Ne mnogo pre toga Turci behu osvojili Carigrad, i mnogi od hrišćana iz straha behu se odrekli Hrista i primili Muhamedovu veru.

Sv. Jovan imaše svoju radnju baš među ovakvim poturicama. U koliko mladi Jovan više goraše ljubavlju prema Hristu Gospodu u toliko se jače ispoljavaše kao hrišćanin pred ovim izdajnicima Hrista. I poče se s njima prepirati o veri, pa najzad i ukorevati zbog izdaje Hrista. Tada ga oni odvukoše pred sud i lažno optužiše kao tobož da je on bio ranije primio Islam, pa se sad ponovo vratio u hrišćanstvo.

Foto: ST/Petar Divac

Pošto bi mučen i tučen štapovima i gvozdenim šipkama, vrgoše ga u tamnicu. Drugi dan — beše dan Vaskrsa Hristova — ponovo ga povedoše na istjazanje, a Jovan izađe radosno pevajući: "Hristos voskrese iz mrtvih!" Mučiteljima svojim on hrabro reče: "Činite što hoćete, da bi me što pre poslali iz ovog kratkovremenog života u život večni: rob sam Hristov, Hristu sledujem, za Hrista umirem, da bi s Njim živeo!".

Posle toga Jovan bi vezan u sindžire i doveden na spalište. Videći oganj veliki, spremljen za njega, Jovan sam potrča i skoči u plamen. A mučitelji njegovi smotrivši kako on voli smrt u ognju, izvukoše ga iz ognja i osudiše na posečenje mačem. Kada mu odsekoše glavu, baciše i glavu i telo u oganj. Docnije hrišćani razgrnuše pepeo i sabraše neke ostatke njegovih česnih i čudotvornih moštiju, i sahraniše ih u Velikoj Crkvi u Carigradu. Tako skonča smrću mučeničkom i primi slavni mučenički venac sveti Jovan Janjinski 18 aprila 1526 g.

Foto: Tanjug/J. PAP

Sveti mučenici Viktor, Zotik, Zinon, Akindin i Severijan. Svi namučeni u vreme cara Dioklecijana. Behu neznabošci dok ne videše muke sv. Đorđa velikomučenika. No videći te muke, i hrabrost ovoga slavnog mučenika, i čudesa mnoga koja se pojaviše tada, oni primiše veru hrišćansku, za koju uskoro i postradaše, i slavom uvenčani biše, prenosi www.crkvaub.rs.

Zanatlija Jovan od česna zanata, 
Duša mu je svetla kao grumen zlata, 
Osvetljena divno Hristovom naukom, 
Pa on moli Boga, da ga venča mukom: 
— O pobedni Hriste, što se raspe za me, 
Očisti me mukom od grehovne tame! 
O ne daj mi sramnu slavu izdajnika, 
No venčaj me mukom Tvojih mučenika. 
Duhom Tvojim Svetim za muke me spremi, 
Pa popusti muke, na me ih ustremi, 
I ti, Bogomajko, milošto bez kraja, 
Što pod Časnim Krstom Svoga Sina staja, 
Pomoli se za me u vreme mučenja, 
Da postojan budem kao tvrda stena. 
Smilujte se i vi sveti apostoli, 
Da vrag roda ljudskog meni ne odoli. 
Mučenici sveti, radovanje moje, 
Primite i mene u redove svoje! 
A sad mučitelji, izdajice Boga — 
Vaš je mač i oganj — evo tela moga!

BONUS VIDEO: