PROROČANSTVA STARCA TADEJA VITOVNIČKOG, SRPSKOG PROROKA I BOGOVIDCA: Kosovo ćemo opet vratiti, ali ćemo pre toga grdno postradati

Starac Tadej Vitovnički, sveti srpski prorok, isposnik i veliki bogovidac, koji se upokojio 2004, ostavio je za sobom mnoga proročanstva o Srbima, Crnoj Gori, Kosovu i događajima koji će se uskoro zbiti.

Monah koga srpski narod, zajedno s Avom Justinom i Pajsijem Svetogorcem, smatra svecem, mada nije kanonizovan, predvideo je mnogo toga, posebno kada je reč o Kosovu, srpskoj duhovnoj kolevci. Sudeći po njegovom proročanstvu, sukob u Ukrajini bi mogao da bude uvod u slom sveta kakav danas poznajemo, u novu podelu snaga na planeti koja bi mogla da dovede do povratka južne pokrajine pod srpsko okrilje.

DUHOVNA KOLEVKA

- Rusiju i Ameriku niko neće napasti, rat će početi od male zemlje, koja je manja od Rusije. Biće unutrašnji sukobi koji će prerasti u građanski rat, proliće se mnogo krvi. I u taj građanski rat u toj maloj zemlji biće uvučena i Rusija i SAD i mnoge zemlje. To će biti početak trećeg svetskog rata - govorio je otac Tadej.

Podsetimo, začetak sukoba u Ukrajini je bio već na protestima na Majdanu 2012. koji su eskalirali dve godine kasnije, kada je srušena proruska i na vlast dovedena prozapadna garnitura. Osam godina pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova mudrac je video ovakav rasplet.

- Albanci na Kosovu će proglasiti nezavisnost, ali to će biti protivpravno. Jednog dana, posle velikih stradanja u koje će upasti Srbija i čitav srpski narod, zbog bogoodstupništva srpskih vlastodržaca, ali i jednog dela naroda, ipak će doći do ujedinjenja najvećeg dela Srba. I Amerika i Zapad će Srbe ponovo goniti - govorio je.

Posle 1999. i NATO bombardovanja Srbije najavio je strahovit poraz Amerike i Zapada i povlačenje sve njihove vojske s Kosova.

- Tada će Srbi, za veoma kratko vreme, osloboditi svoju duhovnu kolevku - prenosio je sagovornicima.

POKUŠAJ OKUPACIJE

Međutim, pre tog trenutka video je novo, teško stradanje našeg naroda:

- Srbi će se vratiti Bogu tek pošto žestoko postradaju, a Zapad će ponovo ratovati protiv Srbije. Amerika će potom pući kao balon. Tek posle njene propasti i propasti Zapada i NATO bićemo ponovo većinsko stanovništvo na Kosovu jer će ga strani vojnici zauvek napustiti.

Takođe je govorio i da će Vojvodina da krene putem separatizma i da će u Vojvodini i Beogradu biti najteže, a najsigurnije u centralnoj Srbiji.

- Što se tiče Republike Srpske, ona će odbraniti krvlju stečenu slobodu. Napadaće je sa svih strana, najviše Englezi, Nemci i Amerikanci, pokušaće i da joj nametnu neku vrstu okupacije, ali se ona, zahvaljujući narodu i rukovodstvu, neće dati slomiti. Na kraju će se pridružiti ujedinjenoj srpskoj državi, u čijem će se sastavu naći i Crna Gora i oteto Kosovo - prorekao je mudri starac.

ROĐEN KAO NEDONOŠČE NA VAŠARU U PETROVCU NA MLAVI: Progledao posle krštenja, odrastao bez parčeta hleba

Otac Tadej rođen je 1914. kao nedonošče na vašaru povodom Svetog Tome u Petrovcu na Mlavi od roditelja zemljoradnika. Rodio se slep, a pošto nisu mislili da će preživeti, pozvali su sveštenika da ga krsti. Međutim, posle krštenja desilo se čudo i dete je progledalo.

Majka mu je preminula još kada je bio mali. Zbog toga je odrastao uz maćehe. Više puta bi ga u kući tako istukli da je uzimao komad hleba i bežao od kuće. Kao mlad, bio je jako slab i nije mogao da se bavi zemljoradnjom. Zato su ga, nakon što je završio osnovnu školu u rodnoj Vitovnici, roditelji dali na krojački zanat u zanatsko-trgovačku školu u Petrovcu.

Po završenom zanatu se zapošljava u Beogradu i tu ostaje šest godina. Razboljeva se i doktori mu prognoziraju još samo pet godina života, ali se to, srećom, nije obistinilo. Žudeći za Bogom i spasenjem, otišao je kod ruskih monaha u Manastir Miljkovo kod Svilajnca. Tu je upoznao arhimandrita Amvrosija, koji je dosta uticao na njega.

Zamonašen je 1935. u Manastiru Gornjak 10. marta, da bi u julu iste godine bio rukopoložen u čin jerođakona, kao sabrat Manastira Gornjak. Upućen je odmah posle monašenja 1935. u ikonografsku školu u manastiru Rakovica. U čin jeromonaha rukopoložen je 3. februara 1938. godine u Manastiru Rakovica, a rukopoložio ga je episkop harkovski Mitrofan. U čin igumana proizveden je 1949. u Sabornoj crkvi u Beogradu. U oktobru 1938. jeromonah Tadej je premešten u Pećku patrijaršiju.

Po izbijanju Drugog svetskog rata izbegao je iz Peći i ponovo došao u Manastir Rakovicu. U aprilu 1947. vraća se u braničevsku eparhiju i postaje sabrat Manastira Gornjak. Po želji patrijarha Gavrila, ponovo se vraća u Pećku patrijaršiju 1949. i postaje njen namesnik. Godine 1955, iz zdravstvenih razloga, po drugi puta se vraća u Braničevsku eparhiju, a potom ide na Hilandar, odakle ga grčke vlasti vraćaju u Srbiju.

Penzionisan je kao paroh vlaškodolski, a zatim je postavljen za starešinu Manastira Pokajnica kod Velike Plane, pa za duhovnika Manastira Tuman, a odatle, po drugi put, za starešinu Manastira Vitovnica. U čin arhimandrita proizveden je 1989. u Manastiru Gornjak pred moštima kneza Lazara. Bio je duhovnik patrijarha srpskog Pavla.
Upokojio se u Gospodu 13. aprila 2003. u Bačkoj Palanci, gde je živeo poslednjih godina svog života. Sahranjen je na manastirskom groblju u Vitovnici.