U Srbiji 15,2 odsto stanovništva ZADOVOLJAVA kriterijume za mentalne POREMEĆAJE!

Ona je u razgovoru za Tanjug objasnila da su studiju radili predstavnici Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, Medicinski fakultet u Beogradu, a projekat je finansiran sredstvima iz Fonda za nauku, te da se ta studija razlikuje od ostalih po tome što su išli direktno u domove ljudi i pitali ih o njihovom mentalnom zdravlju.

- Za razliku od drugih studija, mi smo koristili metode koji imaju vrlo visoku validnost i prvi put smo primenili dijagnostički intervju koji na najbolji mogući način opisuje 12 najčećih mentalnih poremećaja - kazala je Pejović Milovančević.

Studija je sprovedena tokom leta i rane jeseni prošle godine, a deo ispitanika je ispitivan ponovo početkom ove godine što, prema rečima profesorke, daje objektivnost rezultatima.

- Ispitivano je više stvari, koliko su ljudi bili opterećeni pandemijom, i tu je podatak da 65,8 odsto stanovništva ne oseća da je na bilo koji način pandemija uticala na njihovo mentalno zdravlje - istakla je dr Pejović Milovančević.

Foto: FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Navodi da, kada je reč o stresovima koje je pandemija donela, svi ispitanici su rekli da im je najteže pala bolest ukućana i nedostatak zaštitne opreme na poslu.

- Najučestaliji stresni događaj koji su ispitanici naveli je bol usred bolesti članova porodice ili smrti koja nije bila posledica kovida. Takođe, ispitivali smo da li su se osećali usamljeno tokom vanrednog stanja i gotovo polovina rekla je da se nije osećala usamljeno, ostala polovina da se ponekad osećala usamljeno, a svega oko pet odsto ispitanika navelo je da su se osećali usamljeno - kaže ona.

Kada je reč o rezultatima studije o poremećajima mentalnog zdravlja, Pejović Milovančević ističe da je primenjen upitnik koji u svetu važi za najprecizniji za 12 najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, a koji traje pola sata do 45 minuta u vidu, prema njenim rečima, vrlo preciznog intervjua.

- Podaci pokazuju da 15,2 odsto stanovništva zadovoljava kriterijume za mentalne poremećaje, od toga za jedan mentalni poremećaj 11,2, a dva i više 4,1 odsto ispitanika. Najčešći mentalni poremećaji su oni nastali upotrebom alkohola i to je 7,2 odsto stanovništva - navela je ona.

Prema tim rezultatima, kriterijume za mentalne poremećaje u Srbiji ispunjava oko 700.000 stanovnika, a studija se poklapa i sa rezultatima u ostalim delovima sveta, gde je u pojedinim zemljama to 10 odsto, u nekim drugim 19-20 odsto.

Pejović Milovančević naglašava da je poseban fokus bio na depresiji, koja je inače i najčešći mentalni poremećaj.

- Moram da naglasim da postoji razlika u tome što imamo simptome depresivnosti i zadovoljivanje kriterijuma za dobijanje depresije. Mi smo dobili da u ovom momentu depresivni poremećaj ima negde oko 2,2 odsto stanovništva, a tokom druge godine pandemije, dakle 2021. godine, registrovan je porast depresivnih simptoma - objasnila je ona.

Ukazala je na to da je problem što u Srbiji ima sedam do osam psihijatara na 100.000 stanovnika, što, kako kaže, nije dovoljno i po tome se razlikujemo od drugih zemalja.

- Tu su psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, sve te struke mogu na svaki mogući način da pomognu i pruže podršku ljudima sa problemima mentalnog zdravlja i njihov značaj mora da se ojača - apeluje Pejović Milovančević.

Foto: FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Na pitanje da li su mladi u Srbiji otvoreniji da govore o problemima sa mentalnim zdravljem, profesorka potvrdno odgovara i iznosi podatak da se iz godine i godinu beleži povećan broj mladih koji se javljaju za savete.

- Ono što još razlikuje mlade i stare u našem uzorku, to je što mladi bolje gledaju na kvalitet života i to je podatak koji sve može da nas raduje. Moram da kažem da i mediji mogu mnogo da pomognu da se osvesti potreba rada na problemima mentalnog zdravlja i na prevenciji. Moramo da radimo pre nego što se problem pojavi, jer kada se pojave tada je kasno, već da radimo na prevenciji i očuvanju mentalnog zdravlja - kazala je ona.

Podsetila je da je jun Nacionalni mesec mentalnog zdravlja, ali i mesec roditeljstva.

- Briga o čoveku počinje onog trenutka kad se on začne, a ne onda kada ima 15, 20, 30 godina, ako brinemo o roditeljima brinemo o njihovom potomstvu, dobri programi o očuvanju mentalnog zdravlja kod dečice takođe su ulaganje u budućnost - kazala je ona.

Poseban akcenat stavlja na mlade, koje označava kao "ključnu kariku u očuvanju mentalnog zdravlja".

- Ključna karika je brinuti o mladima, da radimo na poboljšanju zdravlja i edukaciji o značaju mentalnog zdravlja i u centrima za socijalni rad i u školama i u domovima zdravlja da prepoznaju probleme i da na neki način na vreme reagujemo - zaključila je Pejović Milovančević.

BONUS VIDEO: