DENKA I ČIKUNGUNJA GROZNICA VELIKI ZDRAVSTVENI PROBLEM: Infektolog upozorava na 27 VIRUSA koja mogu da izazovu ponovnu EPIDEMIJU

Infektolog prof. dr Dragan Delić predočio je da majmunskih boginja ne bi trebalo da se plašimo, budući da se teško prenose.

On je u gostovanju na K1 televiziji, u emisiji "Uranak" odgovorio i na pitanja da li smo se prerano oprostili od korone, ističući i da Srbiji nedostaje anesteziologa koji su se pokazali ključnim za ovu pandemiju.

- Majmunske boginje nisu opasne i teško se prenose. Imamo delotvoran antivirusni lek i to nije veliki zdravstveni problem. Ali denga i čikungunja groznica i zika virus – jesu. Sa globalnim otopljavanjem i migracijom tigrastih komaraca opasnost od zika virusa preti - naveo je Delić i dodao da je nekada zika postojala samo u Francuskoj, dok je sada prijavljuje desetak zemalja u svetu.

Foto: shutterstock

U životinjama koje beže zbog krčenja šuma u Južnoj Americi ima nepoznatih agenasa.

- Postoji 320.000 različitih virusa u životinjama, a kod ljudi 5.000 virusa. Da se pre 30 godina u Vuhanu desilo to što se desilo pre dve i po godine, korona virus ne bi ni stigao u Evropu. Kina se otvorila i evo šta se desilo - upozorio je infektolog.

Delić potvrđuje da koronavirus nije nestao, kao i to da mu mali procenat vakcinisanih ide na ruku.

-  U početku pandemije smo govorili da oko 15 odsto bolesnika ima asimptomatsku formu bolesti, a sada je taj procenat 40 odsto. To pogoduje virusu, jer čovek nije svestan da je bolestan i oko sebe širi virus - navodi infektolog, što uz skraćenje perioda inkubacije dovodi do toga da se stopa reprodukcije virusa povećala na oko deset osoba.

Delić objašnjava da lakša klinička slika pogoduje virusu, upozoravajući da veći broj zaraženih znači i veću verovatnoću za mutaciju.

- Virus se prilagodio i vakcinama, zaobilazi našu postvakcinalnu zaštitu. Promene, odnosno mutacije, mogu da donesu virusu ili štetu ili korist. Prema zakonu verovatnoće, što je više ljudi koji se inficiraju veća je verovatnoća da će nastati neka greška, odnosno mutantna forma virusa - naglasio je infektolog.

Foto: pixabay.com

SRBIJA IMA NAJVEĆU SMRTNOST OD KOVIDA

Infektolog dr Dragan Delić povukao je paralelu između najblažih protivepidemijskih mera u Evropi, koje su kod nas bile na snazi i stopi smrtnih slučajeva.

- Stroge mere postojale su samo u početku, a tada su bile predimenzionirane i nepotrebne. Posle toga smo svakog puta kasnili, a kada su bile na snazi nismo ih primenjivali. Bugarska, Peru, Rusija i Srbija imaju najveću smrtnost od kovida u svetu. Uzrok je veliki broj inficiranih, prevashodno osetljivih grupa - navodi Delić.

Infektolog se pita i zbog čega je velika stopa smrtnosti u intenzivnoj nezi.

-  Zašto je tako visoka smrtnost ljudi koji su bili na veštačkoj ventilaciji? Struka mora da da odgovor, o tome mi stručnjaci treba da govorimo. Biće pandemija i nadalje, moramo se spremiti. Mi smo u pandemiju ušli nespremni, kao i cela Evropa - objasnio je doktor i istakao važnost anesteziologa.

- Pokazali su se ključnim za ovu pandemiju - rekao je Delić.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Prema njegovim rečima, nakon pandemije svinjiskog gripa, zalagao se za to da se okupe stručnjaci i pripreme državu "za ono što je iza brda, a biće toga":

- Čak 27 virusa na „stand by-u“ mogu dati epidemiju. Korona je iskočio kao potpuno nov. U slepim miševima registrovano je šest novih korona virusa. Mislite li da neće preskočiti barijeru i preći na ljude? Platili smo nerazumo visoku cenu, tolika smrtnost je nedopustiva, mogli smo da prođemo bolje.

MNOGI ĆUTE

Profesor Delić smatra da je možda i dobra stvar što Krizni štab više ne postoji, a kao argument to što nije bila aktivirana Republička stručna komisija, koja bi se pridržavala zakona koji je predvideo celu situaciju u kojoj se svet nalazi već dve i po godine.

- Da li ste čuli ikada da ta komisija postoji i da radi? To je predviđeno zakonom, aktivirajte tu komisiju. Postoji epidemiološka sekcija Srpskog lekarskog društva koja okuplja sve epidemiologe u zemlji. Da li ste čuli da su se ikada sastali ili oglasili? Ja sam to od njih očekivao. Postoji Zdravstveni savet Republike Srbije koji čine profesori i akademici. Postoji Odbor za zdravlje Narodne skupštine koji je i predložio donošenje Zakona o zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti. Zašto se nisu pobunili – predložili su i usvojili zakon koji se ne primenjuje - navodi Delić i dodaje:

- Mnogo je tela i institucija koje ćute. Dajte aktivirajte Republičku stručnu komisiju, dajte da počne da radi svoj posao. Vreme za to bilo je odavno. 

PITANJE JE ŠTA VIRUS RADI U AFRICI

Delić je upozorio da se sada virus slobodno razmnožava u Africi, u drugim siromašnim i mnogoljudnim zemljama Azije i Južne Amerike.

- Tamo će nastati neki novi soj, sigurno. Da li će doneti veću virulenciju ili ne – videćemo, jer to ne može da se predvidi. Smanjena smrtnost odgovara virusu, ali virus je predvidiv, dok naše ponašanje nije. Ja sam primio četvrtu dozu pre dva ili tri meseca. Poslednje dve su bile „Fajzer“, a prve dve kineske - kazao je prof. dr Dragan Delić na K1 televiziji.

BONUS VIDEO: