USPON I PAD SRPSKIH ROTŠILDA:Ovako su naslednici najimućnijeg Srbina prokockali enormno bogatstvo

Bio je brodovlasnik, trgovac, političar, zadužbinar... Posedovao je devet velikih imanja u Vlaškoj, 23 brodske agencije, koje su kontrolisale čitav promet Dunavom od Beograda do ušća, 74 broda za prevoz soli i brojna stovarišta u posavskim i podunavskim mestima.

Za njega je radilo oko 10.000 ljudi, a gotovina mu se procenjivala na milion i po ćesarskih dukata. Smatrali su ga najbogatijim Srbinom 19. veka, ali i jednim od najimućnijih ljudi Balkana i Evrope. Međutim, njegovi naslednici potrudili su se da se celokupna njegova zaostavština istopi za manje od 15 godina.

Foto: Biblioteka grada Beograda

 

O Miši Anastasijeviću, podunavskom Rotšildu, kako su ga nazivali u Evropi, ili, jednostavno, kapetan Miši, danas se najviše zna po zgradi rektorata, jednoj od najlepših i najgrandioznijih zgrada Beograda, koje je ostavio svom narodu. Međutim, njegova životna priča vredna holivudskog blokbastera počela je kao i svaka druga bajka - nesrećnim i siromašnim detinjstvom.

Rođen je 24. februara 1803. na dunavskom ostrvu Poreč, potopljenom sedamdesetih godina prošlog veka prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap. Rano je ostao bez roditelja i brzo suočio sa životnim nedaćama: da bi preživeo, počeo je da radi teške fizičke poslove, provodeći dane na pristaništu i vukući čamce. Uporedo s tim naučio je da čita i piše, što mu je omogućilo da već sa 14 godina postane carinik na skeli. Tada je otprilike i započela Mišina karijera.

Knežev ortak

Nije tajna da se najveća bogatstva stiču u sprezi sa državom. Izuzetak nije bio ni Miša. Nakon venčanja sa ženom čiji je brat bio pisar kod kneza Miloša, mladom trgovcu cincarskog porekla otvaraju se sva vrata. Vladar Srbije je brzo u njemu prepoznao upornog i okretnog momka, lukavog i opreznog, promišljenog i istrajnog, dovoljno sposobnog da ga uključi u sopstvene poslove. S pozajmicom od 1.000 dukata iz Narodne kase, Anastasijević ubrzo postaje čovek koji je kontrolisao najunosniju delatnost koja se tada obavljala Dunavom - uvoz soli iz Vlaške i Moldavije i izvoz stoke u Beč. Naravno, uz saglasnost, ali i interes, samog kneza.

Sve do izgnanstva kneza Miloša iz Srbije 1839. kapetan Miša radi za sebe i kneza. Nakon toga, svi prihodi se slivaju u njegov džep. Govoreći današnjim rečnikom, Anastasijević je bio preteča modernih tajkuna koji je koristio svaku priliku za enormno bogaćenje. Pritom, bio je i kontroverzan u svakom smislu, stalno s vlašću i uvek protiv nje. Recimo, aktivno je učestvovao u svrgavanju dinastije Obrenović 1842, što mu nije smetalo da istovremeno prognanom knezu Milošu pokloni pozamašnu svotu od 40.000 dukata. Tek tako, da mu se nađe u belom svetu!

Verovatno bi se okretnom, hladnom i proračunatom trgovcu, veštom i spretnom u poslovnim špekulacijama i kombinacijama, štošta dalo i zameriti. Pogotovu što je živeo i bogatio se u Srbiji, zemlji s tada najsiromašnijim stanovništvom u Evropi. S druge strane, postojalo je nešto u njegovom karakteru što zavređuje da trajno ostane u kolektivnom pamćenju, a po čemu se značajno razlikuje od današnjih bogataša: sklonost ka dobročinstvima, opraštanju dugova i pomaganju siromašnih.

Ostalo je zabeleženo da je u mestu Kležanj, četrdesetak kilometara od Bukurešta, imao letnju rezidenciju, u kojoj je svake godine, o svom trošku, školovao 40 dečaka i devojčica. Siromašnim devojkama je davao pare za miraz da bi se mogle udati, pomagao je srpske pisce i štampanje njihovih dela, osnivao je prve javne čitaonice u obnovljenoj Srbiji, otvarao škole i stipendirao siromašne učenike, praštao dugove znanim i neznanim. Tako se, na primer, javno odrekao ministarske kuće Ilije Garašanina, koja mu je po zakonu pripadala, a na osnovu duga od 8.000 dukata, koji je državnik prema njemu napravio.

Jači od države

Ipak, danas ga najviše pamtimo po velelepnoj zgradi u centru Beograda, sedištu Beogradskog univerziteta, premda je njena prvobitna namena bila posve drugačija. Trebala je, naime, da postane dvor, a sam Miša knežev tast! U vreme dinastičkih previranja, sredinom 19. veka, Anastasijević je osmislio da kneza Aleksandra smeni sinovac Đorđe Karađorđević, koji je bio oženjen njegovom najmlađom ćerkom Sarom. Time bi mu zet postao knez Srbije, a njegova ćerka kneginja. Na njegovu žalost, nade su se izjalovile.

Foto: ST/N. Mutić

 

Na Svetoandrejskoj skupštini 1858. knez Aleksandar je pod pritiskom opozicije bio prinuđen da odstupi od kneževske funkcije, ali je pitanje nasleđa otišlo u neželjenom pravcu. Drčni i glasni predstavnici Narodne radikalne stranke uspeli su da izglasaju povratak na presto dinastije Obrenović, odnosno kneza Miloša, koji nije zaboravljao svoje "dobročinitelje". Jedna od prvih njegovih odluka bila je da se kapetan Miša uhapsi i premda ga je iza rešetaka držao samo tri dana, Anastasijević je shvatio da mu nema života u Srbiji. Otišao je u Rumuniju, gde je četvrt veka kasnije i umro.

U međuvremenu je nastavio da se bavi svojim poslovima, što mu je omogućilo da postane i bogati zemljoposednik, ali i vlasnik onoga što bismo danas mogli nazvati i multinacionalnom kompanijom. O njegovom bogatstvu dovoljno govori i to što je u dva navrata pozajmljivao velika sredstva državnom budžetu Moldavije, a u času njegove smrti imovina mu je procenjena na 20 miliona franaka u zlatu! Međutim, još jednom se pokazalo da nema tih para koje naslednici ne mogu da proćerdaju.

Kapetan Miša nije imao muških potomaka, samo pet ćerki i isto toliko zetova, mahom viđenih Srba. A uglavnom su ih viđali u belosvetskim letovalištima i mondenskim banjama, gde su nemilice trošili na kocku, trku konja, toalete, putovanja, raskoš i glamur. Do kraja 19. veka uspeli su da spiskaju i poslednji dinar da bi u novi vek ušli kao puka sirotinja. Praktično, od ogromne imovine kapetana Miše Anastasijevića preteklo je samo ono što je darivao državi i narodu.

Jelenski rogovi (ni) su prevara

Miša Anastasijević je čitav život proveo uz Dunav, trgujući stokom i solju. Ipak, prvo bogatstvo stekao je kupujući i prodajući jelenske rogove. Zapravo, isprva ih je samo kupovao u Rumuniji, jer su bili veoma jeftini, iako nije bio siguran šta s njima da radi.

Foto: www.profimedia.rs

 

Pokazalo se, međutim, da je imao izuzetan trgovački osećaj: ubrzo je u Austrougarskoj nastala moda izgradnje vila i njihovog ukrašavanja upravo jelenskim rogovima. Tako su, praktično preko noći, postala retka i izuzetno tražena roba, na kojoj je kapetan Miša zaradio pozamašno bogatstvo.

BONUS VIDEO