Tajni testament generala Delića otkriva imena izdajnika s Kosova: Komandant bitke na Paštriku sastavio poverljiv dokument

Izdajnici su kao korov, svuda niknu. Ima ih ko pleve. Najopasniji su oni mali, skriveni, zbog takvih smo izgubili Kosmet, reči su nedavno preminulog generala Božidara Delića.

Pre nego što je otišao na lečenje u Moskvu komandant bitke na Paštriku bliskom prijatelju i saborcu s kojim je vojevao na ratištu poverio je dokument u kojem je svojeručno napisao spisak s imenima zaverenika.

- To je generalov testament! Nama, koji smo s njim prolivali krv za našu Srbiju, to je zapovest. Takva delovanja moramo da neutrališemo, moramo na vreme da znamo ko radi protiv zemlje. Takvim ljudima nije mesto u vojsci. General nam je ostavio u amanet saznanja i obavezu da taj zadatak sprovedemo - priča za Srpski telegraf Delićev blizak prijatelj i saborac.

Foto: Privatna arhiva

PRELOMNA TAČKA

Kaže da je je general decenijama skupljao informacije.

- General je znao ime svakog svog vojnika s Paštrika, ko je kako poginuo, ko je bio ranjen... Znao je i ko je odmogao državi, zato je često na mitinzima i javnim skupovima ponavljao jednu rečenicu: "Dragi prijatelji, u srpskom narodu uvek je bilo pojedinaca kvislinga i izdajnika, ali su to uvek bili izdajnici nižeg nivoa" - priča naš sagovornik.

Kaže da je Pašrik bio prelomna tačka:

- Uspeo je da odoli neprijatelju dve nedelje. Za 15 dana borbe poginulo je 26 srpskih heroja, oko 130 je ranjeno. Neprijatelj je bio znatno moćniji, ali Delićevi junaci nisu dozvolili proboj granice niti da neprijatelj kroči na srpsko tlo. General je bio uveren da nije bilo izdajnika koji su sarađivali s NATO, Amerikancima, Nemcima, pa i Albancima, da smo mogli da sačuvamo pokrajinu. Njihova imena pamtio je godinama. Posle promene vlasti u Srbiji 2000. i saznanja da ima još više njih koji srpske interese stavljaju po strani zarad stranih interesa otvorio je beležnicu i zapisao njihova imena.

Foto: Privatna arhiva

Delićev prijatelj tvrdi da je general bio pravedan.

- Činjenica je da je imao veliko ratno iskustvo i iz Hrvatske i s Kosova. Umeo je da pročita čoveka i prepozna izdajnika. Želeo je da Srbiju zaštiti od njihovog delovanja, bio je patriota koji je do poslednjeg minuta života verovao da je Kosovo srpsko i da će se vratiti u okrilje naše države.

PREVISOKA CENA

Ljuban Karan, nekadašnji potpukovnik KOS, ističe u razgovoru za naš list da su general Delić i drugi više puta isticali da su u trenutku pobune albanskih separatista na Kosovu imali mnoga ograničenja od tadašnjeg Generalštaba vojske Srbije, što ih je kasnije koštalo.

- U smislu da im nije dozvoljeno da upotrebe vojsku po onim normama koje obezbeđuju dobru zaštitu, te da su zbog toga na drugim stranama gubili ljudstvo, ginuli su policajci, ali i civili. Neminovno je da je general Delić bio čovek s iskustvom, te je tako tokom života često isticao da su imali manja ograničenja od Generalštaba tada, pobuna na Kosovu bi bila ugušena i danas ne bismo imali ovu situaciju kakvu trenutno imamo na tom prostoru - smatra Karan.

Foto: Privatna arhiva

Nema nazad, iza je Srbija

Bitka na Paštriku bila je, uz Košare, ključna za zaustavljanje kopnene intervencije na Srbiju 1999. Tadašnji komandant 549. motorizovane brigade general Božidar Delić ovako je govorio o toj akciji:

- Imali su veliki broj ljudi - na tom prostoru i do 30.000, što njihovih, što vojnika NATO i albanske vojske. Naših, za svih 150 kilometara državne granice, bilo je oko 14.000, ali na tom pravcu gde je otpočeo napad, oko 400 ljudi.

Tada je izgovorio čuvenu rečenicu: "Nema nazad, iza je Srbija."

- Pošto smo u radio-komunikaciji, ja slušam starešine. I svako odeljenje je imalo mogućnost da se čuje s komandantom, a sve njih sam slušao ja. Po glasu sam prepoznao vodnika Boševskog, koji nije zvao mene, već potpukovnika. Rekao sam: "Ne dozvoljavam, nema nazad, iza je Srbija." Pošto je rekao da trpi jaku minobacačku vatru, rekao sam da će dobiti podršku, pokušaćemo da ih neutrališemo. To su čuli svi. Nije se o tome tada pričalo, jeste kasnije, da bi danas postojali i murali na kojima to piše: "Nema nazad, iza je Srbija."

Žrtva osiromašenog uranijuma

General Božidar Delić (66), ratni komandant proslavljene 549. motorizovane brigade, preminuo je u utorak jednoj moskovskoj bolnici posle duge i teške borbe s rakom.

Delić, koji je izabran za potpredsednika Skupštine Srbije u ime Nove demokratske stranke Srbije, često je isticao da je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 11 puta operisan zbog kancera, koji je mu otkriven 2012. I sam žrtva osiromašenog uranijuma, bio je i lično zainteresovan da istina o ovom zločinu NATO izađe na videlo, a aktivno je sarađivao sa skupštinskom komisijom koja je trebalo da potvrdi vezu bombardovanja i kancera.

Foto: Privatna arhiva

- Po položajima gde je bila stacionirana moja jedinica ispaljeno je 80 smrtonosnih zrna - rekao je Delić svojevremeno.

Bitka za istoriju

- bitka na Paštriku vođena od 26. maja do 10. juna 1999.

- tokom borbi NATO avijacija izvela 24 bombardovanja strategijskom avijacijom

- tada je izručeno oko 1.300 bombi, što je oko 350 tona eksploziva

- avioni A-10 u 56 napada bacili preko 200 bombi i ispalili 20.000 projektila s osiromašenim uranijumom

- lovačko-bombarderska avijacija izvršila 20 napada

- helikopteri apač su u osam napada ispalili više desetina nevođenih raketa

- kao i u bici na Košarama, najteži teret ponela je martovska klasa vojnika iz 1998.

- među dobrovoljcima koji su život dali na Paštriku bila je i jedna žena - Slađana Stanković, koja je poginula 5. juna