Polovina roditelja u Srbiji tuče decu jer ne zna kako da ih smiri!? Poražavajuća statistika je pred nama

Poražavajuća statistika, do koje je istraživanjem došao Unicef pokazuje da polovina roditelja u Srbiji fizički disciplinuje svoju decu i veruje da je "batina iz raja izašla".

Neposlušnost deteta i činjenica da se ono našlo u opasnoj situaciji najčešći su razlog zbog koga roditelji tuku svoju decu, a svaki drugi roditelj je prvi put istukao dete kada je ono bilo u uzrastu između druge i treće godine života, što se može objasniti tezom o „strašnoj drugoj godini života", u kojoj deca postaju psihofizički nemirnija i imaju češće napade besa.

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja „Primene vaspitne discipline nad decom u porodici u Srbiji", koju je sproveo Unicef u saradnji sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Institutom za mentalno zdravlje i podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

68% SE DERE I VIČE NA DECU

Autore ovog istraživanja zabrinjava i visok procenat psihološke agresije roditelja prema deci - čak 68 odsto njih se dere i viče na dete, polovina preti batinama, a svaki peti roditelj svom detetu kaže da je glupo ili lenjo.

Foto: youtube.com/printscreen

Klinički psiholog Aleksandra Janković objašnjava za Republiku da postoje brojne alternative fizičkom disciplinovanju dece, koje bi trebalo da bude potpuno isključeno, ukazujući na osnovni problem zbog kog se većina roditelja opredelju za pogrešan način. 

- Problem je, međutim, taj što roditelji koji su sami doživeli batine imaju taj obrazac ponašanja, smatraju da je "batina iz raja izašla" i primenjuju one metode koje su i na njima primenjivane, pa se pravi taj generacijski niz - navodi Janković za Republiku i dodaje:

- Ono što je važno je da se radi sa decom i razgovara, kada dete napravi nešto pogrešno, treba mu objasniti šta je to pogrešno, i eventualno ići na to da postoji neka vrsta kazne, ili bar odusustva nagrade. Ako je dete vaspitano tako da dobija nagradu za ono što je dobro kazna će sada biti da nagrade nema. 

Unicefovo istraživanje pokazuje da je najčešći metod fizičkog disciplinovanja udarac deteta po guzi. Samo mali broj roditelja izjavljuje da su koristili teže oblike fizičkog nasilja, kao što su korišćenje tvrdih predmeta poput kaiša i štapa za udaranje deteta. Manje od dva odsto roditelja priznalo je da su hvatali dete za vrat i davili, pretili mu nožem ili pištoljem ili namerno izazivali opekotine kod deteta, a svaki peti roditelj je priznao da je udario dete otvorenom šakom po šaci, ruci ili nozi.

- Postoje situacije kada su deca jako mala, pa hoće dete da istrči na ulicu ili da gurne prst u šteker, roditelj ga tad udari po pozadini, ali ne sme ga tući, samo pokušava da mu poveže taj udarac po pozadini sa opasnošću koja može da ga povredi. To je potpuno druga stvar u odnosu na batine kao obrazac, koje su nešto nedozvoljeno. Ovo je radikalna situacija kada može da se odreaguje fizički, ali to ne sme da bude udarac po glavi, niti da dovede do povrede deteta, već samo signal - objašnjava naša sagovornica.

Foto: shutterstock

REAGOVANJE U JAVNOSTI

Često se dešava da deca dobijaju batine na ulici, neretko smo svedoci da roditelji grubo reaguju, vuku dete, tuku ga naočigled svih, i to su situacije gde bismo mi kao društvo trebali da reagujemo, i da se naviknemo na činjenicu da to nisu normalne stvari, navodi Jankovićeva.

- Kad je reč, o histerisanju u prodavnici npr., to dete je već tako vaspitano, njegovo ponašanje u prodavnici su samo manifestacije, ne vredi sada da tu vičete na dete ili da ga udarate, jer ste propustili da mu objasnite pravila ponašanja i navikli ste ga da odreaguje ako mu ne date to što želi - objašnjava naša sagovornica.

VREĐANJE DETETA

Autore Unicefovog istraživanja zabrinuo je visok procenat psihološke agresije roditelja prema deci - čak 68 odsto njih se dere i viče na dete, polovina preti batinama, a svaki peti roditelj svom detetu kaže da je glupo ili lenjo.

- Prva i osnovna poruka od roditelja mora da bude da je dete sposobno i da ima kvalitete, uvek se govori o slabostima i stalno se detetu govori - NE, umesto da mu se objasni zašto nešto ne može. Nemoj da padneš, nemoj ovo, nemoj ono, zbog čega dete misli da je nesposobno. Ako želi da se penje pokažite mu kako to da uradi, a da to bude bezbedno, naučite ga. Kad mu kažete da nešto nije u stanju da uradi, to su poruke koje ostaju za ceo život i utiči da kasnije ima manjak samopouzdanja - navodi Janković za Republiku.

Kako ističe naša sagovornica prvi i najvažniji savet roditeljima je da imaju zdravu komunikaciju sa svojim detetom i da se uključe u njegovo odrastanjei vaspitanje.

- Bez komunikacije nema roditeljstva, ne možete da očekujete da neko drugi vaspitava vaše dete za vas, u obdaništu i u školi, to je proces koji traje od početka i neprekidno i treba da aktivno učestvujete u tom procesu, da razgovarate sa svojim detetom, da mu objašnjavate i da ga učite - zaključuje Janković za Republiku.

Foto: Shutterstock

UNAPREĐENJE RODITELJSTVA

Studija Unicefa -Primene vaspitne discipline nad decom u porodici u Srbiji, sprovedena je na uzorku od 1.186 roditelja i čiji je cilj bio da se ispitaju disciplinske prakse koje primenjuju roditelji u Srbij.

Rezultati istraživanja su osnovni razlog zbog kog se pokreće kampanja - Budi ruka koja voli i reč koja sokoli, kojom će Unicef kroz niz aktivnosti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Čačku, Kragujevcu i Subotici pružiti dugoročniju podršku roditeljima da unaprede svoje disciplinske prakse.

BONUS VIDEO: