NAŠ EPS POBEDIO HRVATE NA SUDU: Hteli da otmu milijardu evra

 

Hrvatska država preko svoje elektroprivrede (HEP) pokušava da od EPS, a time i Srbije, izvuče čak milijardu evra, pozivajući se neosnovano na ugovore koji datiraju još iz sedamdesetih godina prošlog veka, dakle iz vremena SFRJ, saznaje Srpski telegraf od izvora u Privrednom sudu, kom je tužba podneta.

Srećom, ovaj sud je u prvom stepenu presudio tako što je odbio zahtev HEP, a predmet je sada pred Privrednim apelacionim sudom. EPS je ovu pobedu, koja je, na neki način, spasla budžet Srbije jer bi pare morale odatle da budu isplaćene, izvojevao u vreme mandata doskorašnjeg direktora Milorada Grčića.

DAMPING CENE

Prema informacijama našeg lista, na adresu EPS su 2019. stigle dve tužbe HEP za naknadu štete. Jedna za isporuku električne energije, teška 175 miliona evra, i druga od 580 miliona na ime učešća u troškovima izgradnje TE Obrenovac VI i pogona otkopa uglja Tamnava. Obe se odnose na okvirni ugovor o dugoročnoj saradnji, sklopljen davne 1974. Uz vraćanje investicije, tvrde Hrvati, ugovorom je predviđena isporuka određene količine struje po povlašćenim cenama. Međutim, ugovor koji je bio okvirni (pratili su ga drugi podugovori) i koji je zaključen u potpuno drugačijim društvenim okolnostima, pre skoro pola veka ne može biti osnov za potraživanje Hrvata, objašnjava izvor Srpskog telegrafa koji je uključen u celu priču.

- Traže da nastavimo s isporukom struje po damping cenama, što bi u sadašnjim berzanskim uslovima značilo katastrofu i da im vratimo novac za izgradnju u vrednosti koliko bi danas koštala izgradnja takvih energetskih kapaciteta. Pravno gledano, nemaju osnov za to. Mi smo vratili kompletan iznos tih sredstava još 1991, međutim, tadašanja inflacija je obezvredila taj novac i oni su uplatu vratili nazad. Samim sporazumom nisu predviđene klizne skale i može se smatrati da smo mi našu obavezu ispunili. Što se tiče struje, do bombardovanja trafostanice Ernestinovo, takođe 1991, ona je redovno isporučivana uprkos ogromnim gubicima po nas. Ali s tim da je svakoj isporuci prethodio godišnji ugovor. Sporazum se ne može tumačiti u duhu sadašnjih propisa - objašnjava naš sagovornik.

Foto: Tanjug/AP

Kako objašnjavaju pravni stručnjaci, svi ovakvi odnosi moraju se razrešiti bilateralnim sporazumima nakon sporazuma o sukcesiji, ali Hrvati svakako nisu pristali da primenjuju odredbe sporazuma o sukcesiji. Ipak, 2019. podneli su tužbu.

- U pitanju je jedan od najvrednijih sporova u istoriji privrednih sudova u Srbiji jer s kamatama potraživanje Hrvata dostiže milijardu evra. Odbrana je zasnovana na tome da se ne radi o investicionom ulaganju već da navedeni ugovor sadrži dva nevezana odnosa, a da su obaveze ispunjene ili ne postoje. Sud je zahtev po pitanju struje prošle godine odbacio, na šta su se Hrvati žalili i sada reč ima apelacija. Drugi postupak je prekinut do pravosnažnosti prvog, a ako Privredni apelacioni sud potvrdi našu odluku, trajno će biti otklonjena opasnost za EPS i Srbiju i u prvom i u drugom postupku - kaže naš sagovornik iz suda.

ODGOVOR SUDA

U Privrednom apelacionom sudu zvanično su nam odgovorili da je predmet kod postupajućeg sudije 18. po redu za rešavanje, a s obzirom na to da on ni po prirodi ni po inicijalnom aktu nije hitan, biće rešen po redosledu prijema u ovaj sud. U sudu je od 21. aprila prošle godine.

Iz EPS nisu odgovorili ovim povodom.

Reakcije

Savo Štrbac, direktor dokumentaciono-informacionog centra Veritas

Svaka ozbiljna država će prihvatiti ono što je potpisano dok je bila zajednička država. Međutim, ratna vremena su potpuno drugačija i Hrvati su to iskoristili da bi poništili sve dogovore, oduzeli imovinu firmi, a koliko je samo imovine raseljenih.

Foto: facebook.com/Kristina Kaplanović/TV Prva/printskrin

Kao pravnik, ja sam uvek za to da se poštuju sporazumi, da se vratili ili plati sve što je nekome oduzeto, ali da budu ista merila, a ne vi nama dugujete, a mi vama ne dugujemo ništa. To su dvostruki aršini, licemerje, nemoralno je i na kraju protivzakonito

Ivan Simić, advokat

Ono što mogu da kažem, budući da ne poznajem predmet, jeste da je procesna pozicija tražilaca pravne zaštite iz Hrvatske u Srbiji značajno povoljnija nego pozicija tražilaca pravne zaštite iz Srbije u Hrvatskoj.

Foto: ST/D. KADIĆ

Odgovorno tvrdim da je srpsko pravosuđe neretko i na štetu fizičkih i pravnih lica iz Srbije donosilo odluke na način da bi se dodvorilo i pokazala širokogrudost iako su osnovi za traženje neretko bili bez bilo kakvog utemljenja. S druge strane, u Hrvatskoj listom odbijaju svaki zahtev bez obzira na to što na takav način ruše ne samo aksiome prava već i temeljne vrednosti EU, čiji su član