MORAO SAM DA JE ODVEDEM! Ispovest Miroslava koji je oteo unuku iz doma: Plakala je i molila da je ne ostavljam tamo!

Gledao sam u njeno lice puno suza. Pokušao sam da joj objasnim da ne mogu da je vodim. Plakala je i molila: "Deko, deko, molim te ne ostavljaj me!" Tad sam prelomio i rešio da je odvedem za Srbiju!

Ovako za Kurir počinje svoju ispovest Miroslav Veršegi (65), o kojem ovih dana naveliko pišu hrvatski mediji, navodeći da je oteo ćerku svoga sina 19. juna. On ima dvojno državljanstvo, srpsko i hrvatsko, rođen je u Srbiji, a osmogodišnju unuku, koja takođe ima dvojno državljanstvo, odveo je iz Doma za decu u Osijeku, u koji je bila smeštena rešenjem Centra za socijalni rad nakon što je njenim roditeljima odlukom suda, pre 19 meseci, oduzeto pravo na roditeljsko staranje.

- Otišao sam kod unuke u posetu i prvi put su mi nakon godinu dana dozvolili da je izvedem iz doma. Bila je vesela što smo izašli, odveo sam je u "Mek", u igraonicu. Pitala me je da li ćemo posle toga ići kući. Pokušavao sam da joj objasnim da ne možemo. Ona je toliko plakala, molila me da je ne vraćam tamo. Ja sam sebe doveo u nezavidnu situaciju - priseća se Veršegi.

- Učinio sam šta sam učinio, ostavio sam u Hrvatskoj i kuću i posao samo kako bi unuka bila srećna. Dete me je tokom svake posete pitalo: "Deda, kada idemo kući?" Stalno sam govorio: "Drugi put." Nisam mogao da gledam više u nesrećno dete, rešio sam da je odvedem kako bih zašitito njene interese. Kada sam prešao granicu Srbije, javio sam domu da je dete sa mnom, da ne brinu i da se više neće vraćati za Hrvatsku. Nazivaju me otmičarem!

Nakon tog poziva, Veršegi je prijavljen za krivično delo protiv braka, porodice i dece. Županijski sud mu je odredio istražni zatvor, međutim, hrvatska policija mu još nije ušla u trag. Kroz međunarodnu policijsku saradnju se saznalo od Interpola u Beogradu na kojoj se adresi dete nalazi, odnosno da je s majkom, koja je poručila da nema nameru da dete vraća u Hrvatsku.

- Unuka je pored majke, gde joj je i mesto. Viđam je svakog vikenda i uživamo, šetamo, kupio sam joj i telefon. Ovde je postala drugo dete, konačno je srećna. Upisali smo je i u školu, malo ima problema sa ćirilicom, ali i to će naučiti - priča on.

Objašnjava nam da se devojčica rodila u Srbiji, ali je nakon razvoda njenih roditelja starateljstvo pripalo njenom ocu, odnosno sinu našeg sagovornika, koji ju je pre četiri godine odveo u Hrvatsku, gde se zaposlio.

- Sin je zbog posla nju na čuvanje ostavio komšinici za 2.500 kuna, odnosno 330 evra, koja ju je čuvala šest dana i sve je bilo u redu. Međutim, to je neko prijavio i Centar za socijalni rad je mom sinu oduzeo dete i smestili su je u dom. Dete je godinu i po dana provelo u domu i rešili su da je daju na usvajanje. Sin je zbog toga pretio socijalnoj radnici, zbog čega je odležao sedam meseci u zatvoru i ne može da napusti zemlju - objašnjava Miroslav.

On kaže da mu ne pada na pamet da dozvoli da dete bude dato na usvajanje. Institucije u Hrvatskoj su tražile da se shodno Haškoj konvenciji o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece devojčica vrati.

- Dete se ne može vratiti, ona nije osuđenica da mora da odsluži kaznu. Ona ne želi tamo, već svojoj kući! Hrvati hoće naše državne organe da nateraju da izvrše silu nad detetom.