"ONI NISU DUHOVI": Postoji li rešenje za beskućnike u Srbiji? NEKADA SU BILI KAO MI, to je život u neprestanoj neizvesnosti šta će biti sa mnom večeras

Kako oni završe na ulici ili u podrumima zgrada, napuštenim objektima, bez osnovnih uslova za život i izloženi stalnoj neizvesnosti?

Pouzdana istraživanja daju odgovor: spletom niza nepovoljnih okolnosti pre nego sopstvenim izborom. Ugroženi su im i zdravlje i dostojanstvo a perspektive su bezmalo nikakve.

Povrh toga, negativne posledice pandemije, rata u Ukrajini i inflacije prvo i najgore pogađaju one koji su već u ovoj situaciji. A one koji su na ivici beskućništva će da poguraju ka njemu i to se već dešava, navodi se na sajutu humanitarne organizacije "Adra".

Direktor te organizacije Igor Mitrović naglasio je za Republiku da je važno ispravno shvatiti pojam "beskućnik".

Foto: Printscreen YT

 

-Osoba u situaciji beskućništva je svaka osoba koja nema zadovoljenu potrebu i svoje ljudsko pravo (ne luksuz već - pravo) na minum rešeno stambeno pitanje. Nadležne ustanove obično njih dele na primarne - one koji žive na otvorenom, i sekundarne - one koji ne žive na otvorenom ali žive u objektima koji nemaju grejanje, vodu, struju, objašnjava on za naš portal.

Postoji preventiva - da se ne dozvoli - koliko je to u moći države i društva, da ljudi završe u ovoj situaciji. Druga potreba je da se za one koji su već u ovoj situaciji, hitna podrška da se spreči najgore, smanji patnja, spremi oštećenje zdravlja, mentalnog zdravlja i urušavanje dostojanstva, kaže on.

Na pitanje šta znači preventiva, Mitrović objašnjava da prvo, da ljudi koji nisu, recimo, nasledili nekretninu, mogu da steknu nekretninu kroz povoljnije kredite.

-Kako se to radi? Država zakonom naloži svim investitorima koji grade stambene zgrade da moraju određen procenat da odvoje za socijalne stanove ili za priuštivo stanovanje - moguće ih je kupiti po povoljnijim kreditima. To je važan način koji funkcioniše čak u - Albaniji i iskustva su veoma dobra. Dakle, moguće je, smatra on.

-Socijalni stanovi se dodeljuju onima kojima nadležni odrede po kriterijumima. Priuštivi stanovi su za veliku većinu koja ako ne dođe do svoje nekretnine, završi kao podstanar, a biti podstanar i imati slabo ili relativno slabo plaćen posao znači da si 1-2 plate daleko od beskućništva, ističe.

Kako kaže, treba i uspostaviti sistem praćenja onih koji lako odu ispod radara države i država i ne zna gde su a inače su u visokom riziku od beksućništva.

Foto: Shutterstock

 

-Tu mislim na bivše osuđenike, na lečene korisnike psihoaktivnih supstanci, na decu i mlade koji su napustili sistem socijalne zaštite. Ne postoje mehanizmi praćenja svih njih i iz tih životnih situacija se veoma lako "sklizne" u beskućništvo. Neko vreme ljudi se snađu, kod prijatelja, rodbine, ali to se pre ili kasnije iscrpi i ljudi završe ili doslovno na klupi ili velika većina naseli neke napuštene objekte - zgrade, kuće, straćare - tuđe podrume, koji su bez prozora, vrata, grejanja, struje, vode, i bez sigurnosti, kaže Mitrović za naš portal.

Treća stvar su, prema njegovim rečima - deložacije.

-Kada sudski izvršitelji sprovode odluku suda o tome da se pojedinac ili porodica mora iseliti iz nekog stana ili kuće (jer ne mogu da izmiruju obaveze u vezi sa kreditom, ili iz drugog razloga, ili zbog neplaćanja kirije), naš zakon zabranjuje izvršenje ukoliko država nije ponudila neko alternativno rešenje. Jer je logika da se osoba ne sme učiniti beskućnikom čak i kad postoji pravna osnova. Taj zakon se ne sprovodi dosledno, ističe.

Dodaje da neophodno imati dovoljno terenskih radnika da bi se ovi ljudi otkrivali.

-Oni su najmanje vidljiva grupacija a samo Adrino iskustvo otkrilo ih je 1.000 u Beogradu. Da imamo više od sedmoro terenskih radnika, otkrili bismo ih još više. Od početka ove godine, mesečno otkrijemo 20-30 novih ljudi. Neki od njih samo što su "skliznuli" u beskućništvo, ispričao je.

Šta znači podrška onima koji su već u ovoj situaciji?

- Prvo, da ih neko konstatuje i da nisu duhovi. Drugo, oni su često dezorijentisani (oštećeno mentalno zdravlje, invaliditet, neprilagođen sistem zdravstvene, socijalne zaštite gde oni ne žele da idu jer naiđu na grubost, a njihov način života jeste objektivno deo problema - nivo higijene je loš, itd). Kada se neko bavi njima i bude sa njima dok se ne iscrpe sva sredstva vrati im osećaj da su ljudsko biće i vrati nešto od dostojantva, rekao je. 

Ističe i da mentalno stanje onog ko je dovoljno dugo na ulici tj. u situaciji beskućništva se neprestano pogoršava.

-To je život u neprestanoj neizvesnosti šta će biti sa mnom večeras. Pribegava se alkoholu da bi se lakše preživelo, objasnio je.

Kako se navodi na sajtu Adre, 500-1.500 njih ta organitacija podržavamo kroz usluge tuširanja i vešeraja, zdravstvene zaštite, psihosocijalne podrške i pomoći u integraciji u društvo.

BONUS VIDEO: