MIRA MI NUDILA DA BUDEM ŠEF POLICIJE, A SLOBA DA MI POKLONI VILU NA DEDINJU: Drugi deo velike životne ispovesti Milomira Marića

U drugom delu ispovesti za Republiku Milomir Marić govori o novinarstvu nekad i sad, otkriva ko za koga radi i ko piše, a ko potpisuje tekstove. Seća se i kako je glumio scenografiju na TV Pink i zašto je prestao da se bavi pisanim novinarstvom.

Poznati novinar, sada glavni urednik TV Hepi, objašnjava i zbog čega je njegov predlog da na mesto prvog čoveka RTS dođe šef SBPOK, kao i da mu je Mira Marković nudila da bude šef diplomatije ili ministar policije.

Šef SBPOK da dođe na čelo RTS

Foto: printscreen/Google Earth/RTS

U herojsko doba našeg novinarstva mi smo sami morali da pišemo tekstove, da prolazimo kroz prozor ako nas ne puste kroz vrata, da otimamo razne informacije, otkrivamo tajne koje su službe krile po 50 godina. Što se tiče novinarstva sada, mi više ne znamo ko piše te tekstove. Da li su iz nekih tajnih arhiva, stranih ambasada, obaveštajnih službi. To je lobiranje u kojem novinari samo daju svoje ime. Zato sam predložio šefa SBPOK da bude direktor RTS. Hoću da kažem, ako je on bio urednik B92, pa emisije "Insajder", što ne bi mogao da bude i RTS, a ne da postavljaju tamo neke novinare.

Draža je poslednja osveta Udbe

Foto: Privatna slike

Sećam se da je Boris Tadić, kad je jednom savetniku hteo da vrati kuću na Dedinju jer je njegov deda bio advokat u procesu Draži i osuđen je kao ratni zločinac, naložio da otkriju gde je sahranjen Draža. Otvorili su sve moguće arhive. I vojne službe i državne bezbednosti i sve druge arhive. I nisu našli ništa, osim onog što sam ja otkrio pre 40 godina, protiv države. I kako je Kalabić izdao Dražu i kako je udavljen u jednoj garsonjeri Udbe u Kosovskoj, odmah preko puta Skupštine. Sve to sam ja oteo, sve ono što su čuvali. I oni nisu našli ništa drugo. Otkrili su da je Draža navodno streljan negde na Adi Ciganliji, počeli su da kopaju i otkrili da su to životinjske kosti. To je bila poslednja osveta Udbe, da obriše za sobom sve tragove.

Stanišić mi priznao: Za nas je radio najgori ološ

Foto: www.profimedia.rs

Mnogi u našim redakcijama, obično najgori novinari, radili su za policiju. I ja sam znao ko su. Ja sam kasnije upoznao sve šefove službi, i vojnih i civilnih, postao sam i prijatelj s njima. Pitao sam jednom Jovicu Stanišića zašto me nikad nije angažovao iako mnoge stvari znam, obišao sam ceo svet, upoznao razne važne ljude. On mi je rekao: "Mladiću, mi smo tebe mnogo voleli, ali za nas je radio poslednji ološ. A tebe smo poštovali i nije nam to palo na pamet. Samo mi je bilo žao što nisam mogao ponekad da ti doturim neke prave informacije, bio si na tragu nekih stvari, ali falilo ti je nešto. Ti si otkrivao stvari protiv države, ono što smo mi hteli da sakrijemo."

Sad sam zabavljač, izumrli su mi i čitaoci i oglašivači

Danas, žao mi je što se ne bavim pisanim novinarstvom, sve živo sam tome posvetio. Ali ja sam pisao u herojsko vreme, kada su kolumne bile 30 šlajfni, kada su tekstovi bili na deset strana u novinama. Kada sam ukidao svoje novine Profil, rekao sam da sam ostao sam, bez čitalaca, niko više neće da čita, osim naslova i podnaslova, o čemu se radi. A čitali su pre toga po 50 strana, te novine sam prodavao za osam maraka, to je kao sad osam evra. Ko bi to u ovo vreme kupio. Meni su pobijeni i junaci i oglašivači, a čitaoci su osiromašili i obnevideli.

Tako sam postao jedan zabavljač, možda mi je to neki kompleks bio jer do pada Slobe nisam mogao da se pojavljujem na TV. Kad sam bio mlad, lep i pametan, TV vrata su za mene bila zatvorena. I verovatno mi je to ostalo. Ja sam, kao narodni neprijatelj, mogao da pišem u novinama. Samo za pismene, ali su se bojali da me puste na TV, da svojom slatkorečivošću ne promenim tok istorije.

Bio sam kod Mitrovića deo scenografije u studiju

Foto: Republika

Sećam se, Željko Mitrović je pokrenuo TV i on pozove mene da učestvujem u nekim emisijama, ali ne da govorim, nego da sedim, samo da ljudi vide kako izgledam. I neka voditeljka, ne znajući o čemu se radi, nešto me pita. Ja kažem: "Mlada damo, vi očigledno niste informisani, ja sam ovde deo scenografije, ja sam ovde kao stolica."

Cela Duga birala najbolju rakiju

Foto: commons.wikimedia.org

Ovo današnje novinarstvo me ne interesuje. Ovo koje se čita na mobilnom telefonu. Ja ne mogu ništa da pročitam ako to ne odštampam i onda mirno čitam. Inače, kad doneseš tekst u Dugu, ti si morao da doneseš i flašu rakije. Ako je ne doneseš, urednik ne čita tekst. Tada su svi bili pijanci. Oni nisu više znali šta će i smisle akciju ko peče najbolju rakiju od šljiva u Srbiji. Ljudi iz cele Srbije slali su balone, buriće, ja sam ih imao 20 i nešto. I oni popili sve to, pa su tražili da ljudi ponovo šalju da bi komisija utvrdila ko peče najbolje. U Skadarliji je bilo proglašenje, niko nije mogao da izađe, četvoronoške su napuštali kafanu.

Pijani Miljković odrekao se svih svojih pesama

Za Dugu je pisalo mnogo intelektualaca, velikih pisaca. Evo, recimo, u Dugi je izašao tekst koji je Branko V. Radičević napisao, gde on pijanog Branka Miljkovića ubedi da se odrekne svih svojih pesama u njegovu korist pošto je bio ljubomoran na njegovu slavu. I to je štampano u novinama. Duga je uvek bila van razuma. Miljković je posle toga otišao u Zagreb i nađen je obešen.

Mogao sam da budem prvi čovek diplomatije

Ljudi mene sad napadaju da sam bio si urednik Mire Marković. Posle 5. oktobra TV Arte, čuvena francuska televizija, pravila je neki film o Slobi i razgovarala je sa mnom. Ispričao sam da su mnogi u vrhu SPS govorili da nisam normalan, da ne znam da je to brod ludaka, da ću ostati bez glave ili bez posla. Dobro sam prošao jer sam ostao samo bez posla. Inače, istovremeno kad je Mira pisala za Dugu, pisao je i Đinđić. Pitao sam Miru da li Sloba čita dugu, rekla mi je da je unela Dugu u kuću i da joj ju je on oteo, gađao je i rekao: "Nosi to đubre iz kuće." Ja sam mislio da sam genijalan jer štampam 98 strana protiv Miloševića i dve strane Mire Marković. Međutim, neki koji su napravili velike karijere kažu da sam ja čovek budala. Kažu: "Evo, mi smo prenosili te tekstove Mirine iz Duge i napravili smo karijere kao direktori, ambasadori... Šta si sve ti mogao da postaneš." Ja odgovaram: "Nisam mogao da postanem ništa." Istina je, najbolje ponude za posao davala mi je Mira, nudila mi je da budem šef diplomatije, unutrašnjih poslova. A Milošević mi je nudio vilu na Dedinju.

Arkan nam dao 300.000 maraka da platimo mazut

Foto: E-stock

Ja sam pravio neke kombinacije da opstanem, da preživim. Na kraju sam morao da se povučem i doživeo sam napad arkanovaca i, na kraju, poslednji broj koji sam potpisao je bio s naslovnom stranom na kojoj je bio Arkan. A tu su, inače, uvek bile neke najlepše manekenke poput Sindi Kraford, Klaudije Šifer... Bio sam u Njujorku i kupio njihove kalendare i u svakom broju sam stavljao njih. Međutim, pojavi se Arkan, ispostavi se da nismo imali grejanje u Bigzu, on je poslao emisara da nam da 300.000 maraka da kupimo mazut, uz uslov da štampamo plakate za njihovu kampanju i da izađe Arkan na naslovnoj. To je bio moj poslednji broj kao glavnog urednika Duge.