AMERI NAM DALI 2,5 MILIJARDE DOLARA ZA PROJEKAT "505": Jugoslavija razvijala svemirski program koji je po svaku cenu želeo Vašington

Program je trebalo da bude realizovan pre poletanja Jurija Gagarina na Mesec u aprilu 1961.

Po nalogu bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija na račun Jugoslavije slilo se 2,5 milijardi dolara. Supertajni svemirski projekat "505", koji je Josip Broz Tito predstavio Vašingtonu, trebalo je da obezbedi prednost u odnosu na tadašnji Sovjetski Savez.

Foto: Tanjug/AP

 

Dogovor Beograda i Vašingtona podrazumevao je da Jugoslavija dobije dodatno vreme da finalizuje i do kraja usavrši projekat.

U KORAK S RUSIMA

Trku u razvoju svemirskog programa u koji su još šezdesetih godina ušle dve najveće svetske sile zakomplikovala je je CIA. Američka tajna služba izvestila je Kenedija da Jugoslavija razvija program koji bi u potpunosti odgovarao Americi, koja je tada kaskala za Rusima. Munjevito su organizovani pregovori i zaključen je dogovor da bi išli u korak s Rusima.

Titu je taj dil odgovarao jer je shvatio da je izrada ovakvog projekta previše skupa, te mu je zainteresovanost otvorila vrata da, pored novčanog dela, izdejstvuje ogromnu političku i svaku drugu vrstu podrške i pomoći Amerike.

Prema nekim od dokumenata koji se nalaze u američkim arhivama, Jugoslavija se obavezala da sve bude završeno pre poletanja Jurija Gagarina na Mesec u aprilu 1961.

Foto: Privatna arhiva

 

PROBLEM BEZ REŠENJA

Međutim, stvari su nekoliko godina kasnije krenule po zlu. Ispostavilo se da je većina dokumenata i planova neupotrebljiva. Tito je 1963, samo mesec dana pre atentata na Kenedija, išao u Ameriku da bi izgladio stvar. Epilog ove posete je američki ultimatum i Kenedijev zahtev da se program sredi ili da novac, uvećan za kamate, bude vraćen.

Kenedijev naslednik Lindon Džonson dodatno je zaoštrio priču. Odbio je susrete s Brozom, ali je u Beograd poslao državnog sekretara Dina Raska, koji je ponovio Kenedijev ultimatum.

Tito je pokušao da reši problem. Tokom 1964. u tajnosti šalje 26 inženjera u NASA centar da pokušaju da reše stvar zajedno s američkim stručnjacima, ali bez uspeha.

Razlog za bombardovanje

Kada je ekipa "Apola 11" u oktobru 1969. posetila Beograd, tadašnji predsednik Ričard Nikson je preko pregovaračkog tima poručio Titu da više neće trpeti izgovore. Poručio mu je i da novac koji mu je uplaćen sada postaje pozajmica, čija je vrednost, zbog kamata, narasla na čak 20 milijardi dolara.

Prema teorijama, za koje bi neki rekli da spadaju u priče o zaverama, SFRJ te pare nikada nije isplatila SAD, pa je doneta odluka da se krene u odmazdu, koja je realizovana razbijanjem zemlje (po planu CIA - pogledajte okvir), otimanjem Kosova, bombardovanjem...

Foto: Tanjug/AP

 

Dokument CIA o razbijanju SFRJ

Američka osveta realizovana je primenom tajnog dokumenta CIA o dezintegraciji SFRJ, koji je u međuvremenu do detalja osmišljen. U tom papiru, između ostalog, piše da Jugoslaviju treba destabilizovati, sarađivati tesno s republikama i u njima podsticati procese odvajanja, a na kraju i kazniti celu državu bombama kada za to dođe vreme.

Džonson: Misle da smo budale

U dokumentarno-igranom filmu "Hjustone, imamo problem" pojavljuje se dokument o telefonskom razgovoru američkog predsednika Lindona Džonsona s državnim sekretarom Dinom Raskom u februaru 1964. Ukoliko je autentičan, on bi bio još jedna potvrda priče o američkoj osveti za Titovu prevaru. Džonson se, naime, Rasku žali na svemirski program koji je Tito uvalio prethodnoj administraciji.

- Žele da nas naprave budalama. To je najveća prokleta zbrka papira koju sam ikada video - rekao je, između ostalog, Džonson američkom sekretaru, kog je ubrzo zatim poslao na put za Beograd.

Foto: Profimedia

 

Šest dokaza o Titovom dilu s Vašingtonom

1. Spisi Hermana Potočnika: Publikacija "Problem svemirskog putovanja" slovenačkog inženjera i osnivača astronautike oblikovala je rad mnogih nemačkih, američkih i sovjetskih naučnika. Sumnja se da su američki agenti zaplenili sve njegove postojeće i neobjavljene beleške 1945. (on je umro ranije), ali je verovatno jedan deo dospeo i u ruke sovjetskih ili jugoslovenskih službi

2. Finansijska podrška SAD za SFRJ: Činjenica je da je šezdesetih godina Jugoslavija imala privilegovan položaj u američkoj spoljašnjoj politici, što je pratila i finansijska podrška

3. Tehnološki kapaciteti SFRJ: Jugoslavija je došla u posed nekoliko nuklearnih reaktora i instituta, odbrambena industrija je počela brzo da se razvija

4. Naučna saradnja između SAD i Jugoslavije: Paralelno s američkom finansijskom podrškom za Jugoslaviju, postojala je i intenzivna naučna saradnja između ove dve države. Američki astronauti, uključujući i posade "Apola 8, 9 i 11", redovno su posećivali Jugoslaviju

5. Jugoslovenski inženjeri u NASA: Čuvena američka agencija zapošljavala je veliki broj jugoslovenskih inženjera, mnogi su bili na visokim pozicijama

6. Jugoslovenska zastava na Mesecu: Nedovoljno je poznata činjenica da je ekipa ekspedicije "Apola 11" nosila sa sobom i zastavu Jugoslavije na Mesec. Ta zastava, kao i kamen s Meseca, dostavljeni su kasnije Titu

BONUS VIDEO