REAGOVANJE: Druga verzija priče o saobraćajnoj nesreći u Vranju

Pre svega želim da naglasim da u trenutku incidenta nisam obavljao dužnost direktora JU Biblioteka “Bora Stanković” Vranje, već sam sa svojim privatnim vozilom i u privatne svrhe krenuo ka porodičnom restoranu koji je u vlasništvu moje majke.

Kao najbitniju stvar izdvajam laži gospodina Mihailovića koji nije bio ni prisutan u toku incidenta, pa samim tim sve što izgovara u ovom tekstu može se okarakterisati kao njegovo viđenje celokupne sitaucije, ali svakako ne i kao istina.

Niti Mihailović, niti ja, nismo stručni da dajemo lekarske dijagnoze, pa se tako “teška telesna povreda” može okaratkerisati kao mišljenje gospodina Mihailovića, a ne istina.

Što se tiče izjave “Najdić se nakon incidenta nije ni ponudio da dete odveze u bolnicu”, je potpuno zlonamerna, i nije tačna.

Nakon nezgode, dva puta sam pitao da pozovemo saobraćajnu policiju. Roditelji su odbili uz konstataciju da je dete dobro i sa mališanom ušli u kafić, ne bi li ga osvežili i umirili, jer je bio uplašen. Osim površinskog ostećenja kože, tačnije leve potkolenice, nije bilo drugih znakova povrede.

U kafiću su se zadržali narednih dvadesetak minuta, za šta imam i svedoke iz istog lokala, nakon čega su napustili lokal. Za to vreme sam ja isparkirao auto sa mesta nezgode i robu i vratio se u kafić kod njih, ali mi je rečeno da su lokal napustili.

Mihailović, kao neko ko nije bio prisutan u celokupnom događaju, nije mogao znati šta se desilo na licu mesta, pa tako i izjava da “Najdić pobegao sa mesta incidenta”, apsolutno nije tačna.

Još jedan dokaz da Dragan Mihailović iznosi neistine, jeste da on tvrdi  da je maloletni dečak bio sa majkom u lokalnom kafiću, što takođe nije tačno, jer je dečak u ugostiteljskom objektu bio u prisustvu oba roditelja, koji su, podsećam, za vreme događaja ispijali kafe u istom. Podsećam da Mihailović nije bio prisutan i da iznosi laži na moj račun.

Ne koristim samo ja taj  ulaz u ulicu radi istovara robe, već i  drugi vlasnici lokala i drugi dobavljači koriste taj ulaz u ulicu da bi snadbeli ugostiteljske objekte robom.

Kao dokaz, jeste i to da je pre mog ulaska u samu ulicu, vlasnik susednog lokala takođe dostavljao robu ispred svog objekta. Tek nakon njegovog isparkiravanja iz pomenutog dela ulice, mogao sam i sam da uđem radi istovara robe. 

Što se tiče izjave da je maloletni dečak već bio na ulici i da je “mazio psa” kako kaže Mihailović, neću mnogo govoriti, jer postoji video snimak koji demantuje izjave gore pomenutog gospodina.

Ali za potrebe ovog demantija naglašavam da na ulici nije bilo dečaka, a da su devojčice sa psom bile ispred drugog lokala sa suprotne strane. Dakle, dečak nije bio na ulici, već je istrčao iz objekta, kada je udario u prednje desno krilo mog automobila, dok su otac i majka pomenutog deteta u tom trenutku ispijali kafu sa prijateljicom.

Sat i po vremena nakon nezgode bio je i uviđaj od strane saobraćajne policije, gde smo otac deteta i ja dali izjavu vezano za događaj i postoji policijski izveštaj o tome. Pored toga, dao sam i zvaničnu izjavu u nedelju u 20 časova u prostorijama saobraćajne policije.

Dva dana nakon događaja o kome ste pisali u vašim medijima, otac deteta i ja smo se videli na parkingu u centru grada gde smo razgovarali o stanju deteta. Tom prilikom otac deteta mi je rekao da je dečak dobro i da nije uplašen.

S poštovanjem, Zoran Najdić