PRETKE NISMO OSRAMOTILI, POKOLENJA NAS SE NEĆE STIDETI! Nosili smo jedni druge na leđima, a borba NE JENJAVA - ispovest ratnika sa Košara! (FOTO)

 - 13.04.'99. smo dobili naredbu da krećemo na Maja Glavu, sa ciljem da zaustavimo šiptarske teroriste i njihove nato smradove da dalje prodru na našu teritoriju.Nismo imali predstavu koliko ostajemo,pa je svako od nas nosio municije i hrane koliko god je mogao,30-40 kg svako - započinje priču ratnik sa Košara, Ivan Ranković iz Lazarevca.

Ovaj ratnik velikog srca, odlikovani heroj s Košara, sa samo 22 godine od dečaka je postao čovek i lošiju stranu života spoznao na najsuroviji način. Ipak, kako kaže, vera mu je pomogla da preživi, ali i da se nosi s bolnim uspomenama koje ne prolaze.

Za naš portal je ispričao tešku životnu priču i borbu kroz koju je prolazio sa svojim saborcima, navodeći sve nedaće, pa i onu najgoru - gledanju smrti u oči.

- Za mitraljez je moralo da se ima, pored naše municije...svako od nas je po dva rednika nosio...za brata Peleta koji je bio tata za 84-ku.

Dva konja koja smo uhvatili u Moliću natovarili smo municijom ali posle par kilometara jako teškog terena su popadali,tada sam shvatio da nema veće životinje od čoveka...skidaj sa konja i tovari na leđa.

- Kad nas je video Kapetan Maša,suze radosnice su mu krenule..."Evo moje Gerile" rekao je i poslao nas da pročešljamo deo šume ispod Maja Glave...on je već par dana bio na toj lokaciji i pokušavao da dođe što bliže karauli. Našli smo neke prazne rovove i čekali naredbu za dalje...pred mrak nam je javljeno da se vratimo kod Maše i tu smo na bregu ispod Maja Glave proveli noć. Kiša je padala kao iz kabla celu noć, mi na nizbrdici, mokri do gole kože...u jednom momentu sam čuo psovanje,jedan od nas se skotrljao nizbrdo..tako prođe noć.

Ujutru moje odeljenje sa Kapetanom Mašom na čelu kreće i zadatak nam je da uzmemo jedno uzvišenje..levo krilo nam je naš prvi bataljon na čelu sa poručnikom Ivicom Petković,desno Kapetan Deda sa junskom i septembarskom partijom...od jutra vodimo žestoke borbe, bez predaha...uzimamo jedno  uzvišenje i odatle konrolišemo veći deo prostora prema karauli.. borba ne jenjava,ne možemo nikako da eliminišemo broving koji dejstvuje po nama...u jednom momentu ne čujemo više Poručnika Ivicu Petković,našao ga snajper...do pogibije taj Junak je bodrio celu liniju..."Juriš Junaci...Napred"!!!

Foto: ST/V. LUKIĆ

Desno krilo takođe ima gubitaka, Saša Ivanković, Zoran Mijatović...njihova tela nikad nisu pronađena.

Pred smiraj dana, jenjava i borba.Kapetan Maša nam kaže da ostajemo do daljnjeg na toj poziciji...i levo i desno krilo se vratilo na drugu liniju...kiša opet pada celu noć,a mi čekamo šiptare.

Ujutru sa svanućem kreće i napad...da znaju da smo tu...Pele melje sa Cecom,Raška,Jovke,Urke...svi smo kao jedan.Teroristi shvataju da je samo nas 10 na uzvišenju i prave nam potkovicu polako...Maša u jednom momentu kaže da se izvlačimo...čim smo se spustili sa uzvišenja, naša artiljerija ga je poklopila.....nisu se čuli više ....HahahahahahHahaha!

Nažalost, u tom periodu od 14 -16.04.'99 smo i mi imali dosta gubitaka.

Večna Slava Junacima

Bojović Predrag
Ivanković Saša
Mijatović Zoran
Tomašević Stojadin
Vojvodić Danilo
Negić Branislav
Vod. Mitić Dejan
Acić Zlatko
Kostić Dušan
Por.Ivica Petković
Kap. prve klase Krunoslav Ivanković 
Gredeljević Đuro
Ivanović Ivica
Mišović Miroslav
Jokić Milan 

PRETKE NISMO OSRAMOTILI, POKOLENjA NAS SE NEĆE STIDETI!
ŽIVELA SRBIJA, ŽIVEO KRALj!

Voj. Ivan Ranković
Pripadnik Herojske 125. Motorizovane Brigade 

BONUS VIDEO: