ĐINĐIĆU SE JETRA RASPALA NA 1.000 KOMADA: Životna ispovest čuvenog kardiohirurga u emisiji "SA TANJOM NA TI" (VIDEO)

Odrastao je u romskom naselju, miševi su išli preko njega noću, dok je spavao. Sve to nije sprečilo Miljka Ristića da postane vrhunski kardiohirurg, kog je Brisel pokušao da vrbuje, ali je tu evropsku ponudu lako odbio.

U emisiji "Sa Tanjom na ti" govorio je o detinjstvu, druženju sa Stambolićem, ali i najtežem danu u karijeri, kada je u rukama držao srce Zorana Đinđića

Odrasli ste u romskom naselju.

- To je put na koji nisam mogao da utičem. I nije mi smetalo. To vam kasnije daje iskustvo da shvatite te ljude, koji su siromašni, koji žive u neuslovnim objektima, to su kolibe od trske, od dasaka...

Kao dete živeli ste u fabričkom magacinu.

- Tu je bio jedan magacin, totalno napušten, tu sam živeo godinu dana. Magacin je bio povezan s ostalim delom fabričkog prostora, tako da uvek ima miševa. Jedne noći nešto čujem, probudim se. Sestra i ja smo spavali u jednom delu sobe, roditelji u drugom. Čujem neko grebanje, šuškanje, trčanje... Probudim se, vidim jednog, dva, tri mišića kako trče preko sestre, koja je pokrivena. Upalim svetlo, miševi se razbeže.. Tako da to je neka stvarnost, mislim da toga danas nema. 

Dedinje je bila sledeća stanica u vašem životu.

- Kad sam upisao gimnaziju, najbliža mi je bila Četvrta beogradska, koja je bila na Dedinju. I onda dođete u sredinu koja se apsolutno razlikuje i po vaspitanju i po znanju i kako god hoćete. Za mene je bilo iznenađujuće kad dođe veliki odmor i tamo su se tukli na velikom odmoru. I to deca poznatih ličnosti. Onda shvatim nije to problem samo siromaštva, ali sigurno, u nekim uslovima života gde je čovek siromašniji, manje obrazovan, mada to nije pravilo, bilo je tuče... Te scene ne možete da zaboravite. Te tuče su veoma neprijatne za onoga ko gleda.

Da li vam je 12. mart 2003. najteži dan u karijeri. Tog dana držali ste u rukama srce Zorana Đinđića.

- Jeste. Kao juče da se dogodilo, imate tih događaja koje pamtite dok ste živi. Izlazio sam sa kardiohirurgije, silazio sam posle operacije, zove me sekretarica direktora Urgentnog centa da hitno dođem. Kaže sve će vam biti jasno kada budete došli. Vidim da se krupna stvar dešava, bio je to brisani prostor, tu je 15-20 specijalaca s mitraljezima, policija s puškama... Ništa me nisu pitali, bio sam u zelenoj uniformi, znali su da idem zbog tog slučaja. Ušao sam i sve mi je bilo jasno. Na stolu za reanimaciju, nažalost, ležao je pokojni Zoran Đinđić. Bio je bled kao papir. Maltene je totalno iskrvario. Bio je intubiran. Kolege anesteziolozi, koji rade prijem hitnih slučajeva, stavili su mu dren u grudni koš, iz tog drena curila je krv u bocu koja prima litar, litar i po krvi. Već je bila pola puna. Vidite da krvari čovek. On je imao tu ulaznu ranu sa desne strane, izlaznu ranu malo niže. To je bio put metka.

Krenuli ste u operacionu salu.

- Otvorili smo ga ekstremno brzo. Sve je bilo jasno. Srce je bilo povređeno, metak je prošao preko desne pretkomore i izašao preko leve komore. Nije to bilo teško hirurški uraditi, te pretkomore, one su zahvalne za šivenje. Trebalo nam je pet-deset minuta da zbrinemo sve to na srcu. Ali ono što je iznenađujuće... Znate, kada je hitna reanimacija, uključe se dve centralne vene, koje idu preko vrata, da možete u vrlo kratkom vremenu, u roku od minut-dva, pet, da unesete litar-dva tečnosti, krvi, fiziološkog rastvora. Završili smo veoma brzo, očekujemo da pritisak, koji je bio 20, 30, 40 i nikako da se poveća na 60, 80 ili 100, koliko je normalno, međutim, to se ne dešava. Znači da on negde i dalje gubi krv.

Morali ste da mu otvorite trbuh.

- Trbuh je bio pun krvi. Taj metak koji je prošao kroz srce. To su meci koji se prave za atentate. On ima strahoviti bočni pritisak, učili smo to iz ratne hirurgije. Taj bočni pritisak bio je sve veći i veći. Onaj ko hoće da izvrši atentat možda mu nije dovoljan običan metak, možda neće pogoditi srce, pa će meta ostati živa. S ovim mecima je druga priča... Taj bočni pritisak, bez direktnog oštećena jetre, razorio je jetru u stotine, u hiljade, komadića. 

Ni transplantacija jetre ne bi pomogla?

- Od pet do deset minuta, ako mozak nema dotok krvi, ostaju trajne moždane posledice. Možda će biti u komi, ali biće živ. Išli smo da po svaku cenu rešimo to mesto krvarenja, to smo rešili brzo, ali... Pumpamo krv, plazmu, sve što ide... Ostaće živ, biće u komi, možda će se povratiti za godinu-dve. Ne znam. Ali jetra je bila ta koja je rascepkana u mnogo komadića.