"Pravoslavlje predstavlja neraskidivu sponu između Grčke i Srbije"! Ekskluzivni intervju našeg ambasadora u Grčkoj Dušana Spasojevića za poznatu agenciju!

Ambasador u Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević dao je ekskluzivni intervju za novinsku agenciju ope.gr kiji prenosimo u celosti.

• Pošto se nalazimo u letnjoj sezoni, a povodom vašeg susreta sa novom ministarkom turizma, gospođom Olgom Kefalogjani, želela bih da vas pitam da li su pravoslavna poklonička mesta u Grčkoj privlačnaza turiste i koju turističku destinaciju možete da preporučite.

 

 

- Imajući u vidu da su srpski i grčki narod čvrsto povezani, između ostalog, i zajedničkom pravoslavnom verom koja čini sastavni deo naših nacionalnih identiteta, smatram da u obema zemljama verski turizam ima ogroman potencijal da postane jedna od važnijih grana turizma. Na prvom mestu izdvojio bih srpski manastir Hilandar na Svetoj Gori koji svake godine posećuje veliki broj vernika, a koji predstavlja jedan od stubova srpske kulture i važnih simbola srpske istorije. Veliki broj srpskih turista posećuje iostrvo Egina na kome se nalazi manastir Svetog Nektarija, sveca nadalekopoznatog po svojim isceliteljskim moćima. Manastiri na Meteorimatakođe su jedna od destinacija koju srpski turisti često obilaze.

- Nanedavnom sastanku sa ministarkom Olgom Kefalojani, za koju znam da ima izvanredne odnose i dobru saradnju sa Grčkom pravoslavnom crkvom, razgovarali smo o promociji verskog turizma u obe zemlje.Zaključili smo da ovaj vid turizma doprinosi ne samo turizmu kao takvom, već i produbljivanju odnosa naših naroda putem upoznavanja sa zajedničkim aspektima naše pravoslavne vere i tradicije.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

 

• Poznato je da Patrijarh srpski g. Porfirije poznavalac grčkog jezika jer je postdiplomske studije završio na atinskom Univerzitetu. U stvari, on je i doktorio na Teološkom fakultetu u Atini.Koliko je to doprinelo produbljivanju odnosa između dva naroda?

- Tradicionalno, studenti teologije i mladi srpski teolozi odlučuju da svoje akademsko usavršavanje nastave u bratskoj Grčkoj.Tako je i Patrijarh srpski g. Porfirije jedan od onih crkvenih velikodostojnika SPC koji je imao takav razvojni put. Ta akademska razmena nesumnjivo doprinosi još većoj bliskosti i razumevanju na jednoj ličnoj osnovi između crkvenih zvaničnika, a u okviru pravoslavlja koje nas svakako samo po sebi inicijalno ujedinjuje i predstavlja tačku prepoznavanja i spajanja dva naroda.

- Patrijarh srpski g. Porfirije je veliki zagovornik i zastupnik potrebe daljeg učvršćivanja i osnaživanja tradicionalno dobrih srpsko-grčkih odnosa, na osnovu duboke istorijske veze dva naroda, krunisane ne samo prijateljskim, već i bratskim odnosom grčkog i srpskog naroda i njihovih država i crkava.

• Primećujemo da se već godinama dešavaju niz napadi na pravoslavne Srbe na Kosovu. Videli smo da su u skorijoj prošlosti postavljene preprekeposeti Patrijarha srpskog g-dina Porfirija svetinjama srpskog naroda od strane prištinskog režima. Da li verujete da se može pronaći rešenje za kosovsko pitanje?

- Suština normalizacije odnosa između Beograda i Prištine podrazumeva stvaranje uslova za bezbedan i normalan život srpskog stanovništva na KiM, kao i zaštitu pravoslavnih svetinja na KiM koje su svojom hiljadu godina dugom istorijom utkane u suštinu bića srpskog naroda gde god on živeo. Takođe, potreba zaštite srpskog naroda i pravoslavnih svetinja na KiM od svakodnevnih i sve intenzivnijih napada ne bi trebalo da bude imperativ samo za Srbiju, već za čitavu međunarodnu zajednicu i demokratska društva koja počivaju na vladavini prava, poštovanju verske i kulturne različitosti, negujući i čuvajući versku i kulturnu baštinu.

- Rešenje za svaki problem i neslaganje postoji, samo se postavlja pitanje da li postoji dobra volja da se rešenje dostigne. Kako kompromis podrazumeva postizanje dogovora između dve strane sa suprotstavljenim stavovima i početnim pozicijama, to znači da je za kompromis potreban voljni momenat obe strane, a ne samo jedne – u trenutnoj situaciji Beograda.
 

Foto: Printksrin: RTS

 

- Skrnavljenje pravoslavnih svetinja na KiM predstavlja napad na čitav pravoslavni svet, zbog čega nikada ne smemo izgubiti iz vida da je čak 1.300 srpskih pravoslavnih manastira i crkava već decenijama meta napada lažne države „Kosovo“.

 

• Bili ste ambasador Srbije i u Turskoj, od 27. januara 2011. do 25. juna 2013. Kakva ste iskustva stekli tokom vašeg mandata u susednoj zemlji?

- Prethodni mandat i godine provedene s druge strane Egeja, a naročito česti i brojni susreti i razgovori sa Njegovom Sve Svetošću Vaseljenskim Patrijarhom g. Vartolomejem, pružile su mi mogućnost za lakše sklapanje složenog mozaika međunarodnih odnosa u istočnom Sredozemlju u čijem se epicentru nalaze Grčka i Turska. Međutim, lično iskustvo nije dovoljno. Analizu aktuelnog trenutka, kao i u svakom drugom zanatu ili profesiji, nije moguće postaviti bez dubljeg uvida u istoriju.Poznavanjeistorije neophodno je za otkrivanje stvarne prirode tih odnosa i pravilno postavljanje prema njima. Kao i u medicini, gde anamneza ima najveći značaj u postavljanju prave dijagnoze, u diplomatiji nije moguće zauzeti ispravan kurs za budućnost bez dubinskog poznavanja prošlosti. Iako ne treba da budemo zatočenici istorije, ne smemo da dozvolimo da nam se ona ponavlja. Posebno mi, Srbi i Grci, kada je u pitanju Turska. Ipak, jedna od pouka koju bih na osnovu ambasadorskog mandata u Ankarimogao sa lakoćom da izvučem jeste da ne postoji „kraj istorije“. Kao i da je utopija poverovati da članstvo u istom vojno-političkom savezu samo po sebi donosi mir i stabilnost.

• Republika Srbija je podnela zahtev za pristupanje Evropskoj uniji 2009. godine, a pregovori o pristupanju su počeli 2014. Međutim, anketa koju je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije Srbije 2022. godine pokazala je da evropska perspektiva više ne uzbuđuje većinu stanovništva Srbije. Šta mislite koji je razlog za to?

- Na početku bih želeo da Vas podsetim da je nedavno navršena dvadesetogodišnjica od potpisivanja Deklaracije u Solunu kojom je pet zemalja tzv. Zapadnog Balkana definisalopristupanje EU kao svoj cilj,a EU zauzvrat obećala da će sve postati punopravne članice. Za Srbiju članstvo u EU predstavlja jedan od ključnih stubova politike, a za ovih dvadeset godina učinili smo mnogo kako bismo se približili tom cilju. Uložemoogromne napore u reforme u svim oblastima, sa ciljem usklađivanja sa standardima EU. Ipak, ne treba potceniti činjenicu da je dvadeset godina ogroman vremenski period, te da se isto tako iz godine u godinu Srbiji predstavljaju novi datumi u budućnosti kao datumi kada bi mogla da postane deo EU. S tim u vezi, smatram da je upravo to razlog pesimizma u stavovima građana Srbije kada je reč o EU. Definitivno je došlo do zamora i prezasićenja kod ljudi, a u njihovim očima Srbija u okviru EU deluje sve dalje.

• Pored diplomatije bavite se i pisanjem. Autor ste odlične knjige „Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije“. Recite nam koliko ste vremena posvetili na istraživanje i pisanje ove knjige? Da li se očekuje da izađe i još neka vaša knjiga?

Još od magistarskih studija u Londonu, dakle gotovo dvadeset godina,pasionirano sam istraživao savremenu Grčku i prikupljao građu o pojedinim događajima i ličnostima koji su igrali prelomnu ulogu u određivanju tokova istorije.Vreme za pisanje knjige, jednom kada su se sve kockice složile, ukazalo mi se tokom pandemije korona virusa i strogog karantina koji je bio na snazi. Obeležavanje dvesta godina od podizanja grčkog ustanka protiv viševekovnog turskog ropstva bilo je samo neposredan povod da prvo izdanje knjiga bude objavljeno 2021. godine. Duboki razlozi i motivi za njeno pisanje bili su u najmanju ruku dvojaki. Prevashodno, davnašnja želja da ovom knjigom srpskoj čitalačkoj publici u pravom svetlu, na osnovu originalne arhivske građe i naučno utemeljenih izvora, predstavim prijateljski grčki narod. Sa druge strane, nalazila se jedna vrsta intimnog nemirenja sa poraznom činjenicom da na srpskom jeziku do tada nije napisana nijedna sveobuhvatna istorija savremene Grčke.

 

- Posebno me raduje činjenica da će jedna od najuglednijih atinskih izdavačkih kuća, „Kastanjotis“, ove jeseni objaviti grčko izdanje moje knjige. Najteži deo posla, prevođenje sa srpskog na grčki jezik, je gotov i knjiga se sada nalazi u zavšnim fazama pred objavljivanje. Predgovor knjizi pisala su dva velika grčka istoričara – za dva srpska izdanja pokojni profesor Aristetelovog univerziteta u Solunu SpirosSfetasi profesor beogradskog univerziteta Milan Ristović,a za grčko izdanje njegov kolega i prijatelj profesor Jakovos Mihailidis. Lagao bih kada bih Vam rekao da nemam pozitivnu tremu i da pomalo ne strepim od čitalačke publike u Grčkoj. Naročito jer pred nju ne izlazim samo kao autor, već i kao srpski ambasador.

• Srpski narod se odlikuje verskim osećanjima, kao i grčki narod. Da li je pravoslavna vera spona između Grčke i Srbije?

- Ključna i najjača karika srpsko-grčih odnosa jeste obostrani doživljaj međusobne bliskosti, bratstva po oružju i prijateljstva zasnovanog na zajedničkim vrednostima, duhovnim stremljenima i istorijskom iskustvu. Ovi osećaji podjednakim intenzitetom prožimaju naša dva naroda. Ta bliskost Srba i Grka, koju mnogi nazivaju „tajanstvenom vezom“, kao i nesvesna, gotovo nagonska povezanost, nadilazi svaki drugi politički odnos i trenutni interes.

Foto: youtube.com/RTSSajt

 

- Pravoslavlje zasigurno predstavlja neraskidivu sponu između Grčke i Srbije i doprinosi osećaju međusobne bliskosti, bratstva i prijateljstva. Pored toga, zajednička istorija naših naroda svakako čini važnu okosnicu današnjih kvalitetnih odnosa. Srbi i Grci su uvek bili „na istoj strani istorije“ i međusobno se pomagali u ključnim istorijskim momentima. Primera radi, pišući knjigu o Grčkoj, otkrio sam da su veze između grčkog i srpskog ustanka protiv osmanskogjarma bile daleko dublje nego što je to poznato prosečnim poznavaocima istorije. Od ustaničkog doba, pa do nemilih događaja krajem dvadesetog veka, Srbi i Grci su uvek pomagali jedni drugima u trenucima kada je pomoć bila najpotrebnija. Naše narode krase zajedničke vrline, a nadasve hrabrost, patriotizam, ljubav prema slobodi, kao i duh zajedništva i društvene solidarnosti.

• U vašoj knjizi, između ostalog, pominjete veliku ulogu koju je imala religija u Grčkoj revoluciji 1821. godine i uopšte u istoriji Balkana i Evrope. Kakva je bila tada uloga vere, a posebno pravoslavlja, u odnosu na danas?

- Kulturološki koreni savremene Grčke ne mogu biti razdvojeni od pravoslavlja. I danas, na početku treće decenije 21. veka, dvesta godina posle Grčke revolucije, pravoslavlje se i dalje smatra glavnim elementom grčkog nacionalnog identiteta. To je rezultat dugotrajnog i složenog procesa tokom kojega su se nacionalno i versko, kao njegovi sastavni delovi, povezali.

Vera, istorijski gledano, predstavlja osnovnu, praiskonsku i prvobitnu liniju razgraničavanja i početnu tačku raslojavanja i razdvajanja između različitih naroda. Kao i daleko lakše uočljiviju, jasniju, neprobojniju liniju i nepromočljiviju barijeru nego što su to jezik, poreklo ili neki drugi sastavni element jednog nacionalnog identiteta. Pojedinac može biti bilingvalan ili mešovitogporekla, istovremeno biti vernik više od jedne religije jednostavno nije moguće. Nadmoć religije nad jezikom i poreklom u procesu izgradnje nacija pokazala se u istoriji u mnogo slučajeva. O pretežnosti pravoslavne vere kao pokretačke snage grčkog pokreta za nezavisnost svedoče i dva izuzetno važna dokumenta, sačinjena inače sa sasvim suprotnih stanovišta prema samoj Grčkoj revoluciji. Prvi je „Obraćanje Grcima” Janisa Kapodistrijasa, drugi je proglas„Bori se za veru i otacbinu” kojim je Aleksandros Ipsilantis, vođa tajne revolucionarne organizacije Prijateljsko društvo, uprkos odvraćanjima Kapodistrijasa, podigao grčki ustanak. Oba dokumenta nedvosmisleno ukazuju na neraskidivu vezu pravoslavlja i Grčke.

- Ne bih se usudio da potcenim ulogu vere ni u ovo naše vreme. Bez obzira na neke pomodnei, duboko verujem, prolazne trendove. Možda ponajbolji i najskoriji primer predstavlja preporod pravoslavlja u Crnoj Gori.

Bonus video: