OVAKO SE RASPALA SRPSKA VOJSKA: Operativni izveštaj glavnog štaba krajiških snaga o prvim satima "Oluje" i svemu što se potom izdešavalo

Da će agresija početi 4. avgusta u pet ujutru glavni štab je saznao u 14 časova 3. avgusta. O vremenu agresije upoznati su svi komandanti i komandiri jedinica.

Artiljerija je počela u pet časova 4. avgusta dejstva po Kninu, Benkovcu, Vojniću, Vrginmostu, Petrinji, a jedan čas kasnije po Korenici i svim drugim naseljenim mestima.

Napad pešadijom i oklopno-mehanizovanim jedinicama počeo je oko šest časova, prvo na pravcu Sunja-Kostajnica, zatim Sisak-Petrinja, Generalski sto - Perjasica, sledi agresija na plaščanskom pravcu, pa napadi na Velebit. Oko 7.30 otkriveni su pokreti ustaške vojske preko Dinare ka Crvenoj zemlji i Kninu. Sledili su napadi na zonu 75. motorizovane brigade (drniškog područja), 2. i 3. pešadijske brigade i 92. motorizovane brigade.

PLITVIČKA JEZERA

Rad komandi i držanje većine jedinica u prvih 10-12 časova borbenih dejstava bio je dobar. Odbijeni su napadi mnogih jedinica hrvatske vojske, a manji taktički uspesi prema Perjasici i Petrinji nisu bitno menjali situaciju.

Kasnije, u popodnevnim časovima, jedinice hrvatske vojske uspevaju da se ukline na Velebitu i da ugroze pravac koji preko Svetog roka i Lovinca izvodi u širi rejon Gračaca. U isto vreme neprijatelj beleži uspeh u napadu preko Prezida ka Plitvičkim jezerima.

Prodor ustaša preko Dinare u popodnevnim časovima 4. avgusta predstavljao je najveću opasnost za ukupna dejstva 7. korpusa. Napuštanjem položaja na Dinari od posebne jedinice MUP (oko 11 časova) pružila se mogućnost ustaškim snagama za brz prodor preko Dinare ka Crvenoj zemlji. Time se kompromitovala odbrana na ostalom delu Dinare i odbrana u širem rejonu Vrlike. Pojava ustaša u rejonu Knina ugrožavala je pozadinu 75. motorizovane brigade i odbranu drniškog pravca.

Dok su organi glavnog štaba pripremali mere za stabilizaciju situacije u toku noći između 4. i 5. avgusta održavao se sastanak Vrhovnog saveta odbrane.

Na sastanku saveta razmatrana je vojno-politička situacija u RSK, stvorena agresijom hrvatske vojske. Ocenjivano je da su artiljerijska dejstva po gradovima i naseljenim mestima uticala na veliku uznemirenost građana. Nepripremljenost i nespremnost građana da na organizovan način podnesu dejstva artiljerijske vatre bila je očigledna.

Nijedna služba nije funkcionisala na području Dalmacije. Povređene i ranjene niko nije izvlačio i zbrinjavao.

U Kninu je, na traženje GŠ SVK, izvlačenje povređenih i njihovo prevoženje do bolnice od 10 časova vršio Unprofor. Na prostoru dalmatinskih opština građani su samoinicijativno pojedinačno i u manjim ili većim grupama napuštali sela i gradove i kretali se prema Ličkoj Kaldrmi i Srbu.

Najkritičnije stanje za koje se očekivalo da može prerasti u haos bilo je na prostoru Dalmacije. Vojni savet je utvrdio da nekontrolisana evakuacija stanovništva utiče na sve veće osipanje vojnih obveznika iz jedinica, pod izgovorom da moraju spasavati svoje porodice, o kojima niko nije brinuo. Da bi se očuvala kompaktnost jedinica i zaštitilo neborbeno stanovništvo, a polazeći od stvarne situacije na terenu, vojni savet je doneo odluku da se na prostor Srba i Donjeg Lapca organizovano evakuiše deo stanovništva, a pre svega bolesni, žene i deca (majke s malom decom i starcima). Odluka se odnosila samo na opštine u Dalmaciji. Vojni savet nije uopšte razmatrao evakuaciju s prostora Like, Korduna i Banije.

Predsednik Republike je potpisao akt kojim se reguliše samo evakuacija iz četiri opštine. Evakuacija je imala privremeni karakter i pri donošenju odluke nije ni pomišljao na evakuaciju na prostore RS i SRJ. U momentu donošenja navedene odluke evakuacija s prostora Dalmacije bila je u toku. Ona je započela padom Grahova i nije se mogla zaustaviti iako su preduzimane mere da se spreči. Iz RS vraćane su žene s decom i nije dozvoljavano kretanje prema SRJ. Neprekidna dejstva artiljerije po naseljima i gradovima bila su neočekivana, a građani nepripremljeni za zaštitu i ponašanje u takvim uslovima.

LAŽNA NAREĐENJA

Foto: www.profimedia.rs

Razvoj događaja u RSK u toku narednih dana (5, 6, 7. i 8. avgust) pokazao je da odluka o evakuaciji stanovništva iz dalmatinskih opština nije uticala na krajnji ishod hrvatske agresije. Više je nego očito da bi do evakuacije došlo i da nije bilo odluke o njenom izvođenju. Ma šta preduzela vlast i organi komandovanja, evakuacija se ne bi mogla sprečiti.

To je, nažalost, realnost. Evakuacija nije naređena u Lici, a do nje je došlo. Na Kordunu je preduzeto sve što se moglo da ne dođe do evakuacije i poznato je kakav je rezultat. Na Baniji, započeta evakuacija, koja se nije mogla zaustaviti, pravdana je nekakvim naređenjima s kojima GŠ i predsednik Republike nemaju nikakve veze.

Hrvati i muslimani delovali zajedno

U jutarnjim časovima 5. avgusta došlo je do napada snaga 5. muslimanskog korpusa na Željavu i Ličkom Petrovom Selu. Očigledna je bila namera da se Lika odvoji od Korduna spajanjem hrvatske i muslimanske vojske u širem rejonu Plitvica i Rakovice.

Oborena tri hrvatska aviona

U toku 5. avgusta uspešno su dejstvovale jedinice RV i PVO SVK. Posebno treba ukazati na dejstva raketnih jedinica po vojnim ciljevima u Sisku, Sunju i ciljevima u vazdušnom prostoru. Pored nanošenja velikih gubitaka u živoj sili, oborena su tri aviona i onemogućena ustaškoj avijaciji dejstva po unutrašnjosti RSK.

Komanda napušta Knin i prelazi na rezervni položaj

Foto: www.profimedia.rs

Posle 22 časa 5. avgusta komandant 39. korpusa je izvestio da su hrvatske jedinice ovladale Dubicom i da napadaju ka Kostajnici i dolinom reke Une. Komandant SVK šalje naređenje komandantu specijalnih jedinica da s oklopnom brigadom odmah krene na Baniju, sa zadatkom da obezbedi komunikaciju Vojnić-Topusko-Dvor. Naređenje je šifrom poslato u 23.30.

Naređeno je i da se Glavni štab SVK iz Knina premesti na istureno komandno mesto u rejon Srba (u toku dana je u Srb upućena grupa starešina radi prihvata i organizacije veza). Premeštanje je počelo nešto posle ponoći.

Najveće slabosti strategije odbrane

Najveću slabost plana odbrane predstavlja predstavlja nedostatak slobodnih snaga, kako na nivou GŠ SVK tako i na nivoima korpusa. Rezerve koje su postojale bile su veličine voda do čete. Izuzetak je bila oklopna brigada iz sastava specijalnih jedinica.
Očekivana agresija nalagala je da se borbenim dejstvima rukovodi s isturenog komandnog mesta. Neposredna opasnost od agresije, a da bi se u Kninu zadržali organi vlasti, odlučeno je da GŠ SVK sačeka agresiju u Kninu i da što duže rukovodi iz Knina.

Sastanak s generalom Mladićem

Foto: Tanjug/AP

Komandant SVK se na Oštrelju sreo s komandantom Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalom Ratkom Mladićem. Ujutru, 7. avgusta, komandant odlazi na istureno komandno mesto i neposredno rukovodi borbenim dejstvima severne grupacije. Ostali deo GŠ SVK zadržava se do 12 časova na Oštrelju i prikuplja podatke od jedinica 7. i 15. korpusa, koje su se našle na teritoriji RS. Posle 12 časova glavni štab se premešta u rejon Prijedora, gde ostaje do 10. avgusta. Dalji rad je organizovan tako da komandant s najodgovornijim starešinama ostane u Banjaluci, a da se deo GŠ prebaci u Beograd.

Ne propustite sutrašnje štampano izdanje Srpskog telegrafa uz koji dobijate:

Specijalni dodatak

OVAKO JE PALA KRAJINA

Poslednji izveštaj komande Vojske Republike Srpske Krajine do detalja otkriva šta se dešavalo u Kninu i na celom području RSK od 4. do 10. avgusta

NA 12 STRANA

BONUS VIDEO