LEKARI NA VELIKIM MUKAMA ZBOG POSTKOVIDA! Mladi su posebno ugroženi, nikako ne zanemarujte ov SIMPTOME!

Oporavak stotina hiljada ljudi nakon blagog kovida ipak nije potpun. Naime, postkovid koji podrazumeva da ljudi koji su preležali virus ostaju sa trajno oslabljenim funkcijama organizma tek danas dolazi do izražaja.

Javljaju se opasni poremećaji

To se pre svega ogleda u opasnom poremećaju krvnog pritiska, ubrzanim otkucajima srca uz blagi napor, kao i epizodama intenzivnog bola u grudima. Ljudi koji imaju ovih problema je puno, a zdravstvena zajednica tek sada počinje da primećuje negativni uticaj koji je korona virus ostavio na kardiovaskularni sistem.

- Vidimo efekte na srce i vaskularni sistem koji su, nažalost, zaista brojniji od efekata na druge sisteme organa - tvrdi Suzan Čeng, kardiolog u medicinskom centru "Cedars-Sinai" u Los Anđelesu.

Ističe da ova pojava nije samo problem za pacijente koji su preležali korona virus, već da to može opteretiti zdravstveni sistem.

Foto: www.profimedia.rs

 

Upozorava i na to da su pacijenti koji su preležali kovid u riziku do godinu dana nakon toga, a u tom periodu mogu biti izloženi povećanom riziku od razvoja srčanih problema poput razvoja tromba, nepravilnog otkucaja srca, pa čak i srčanog udara.

"Bićemo sve bolesniji nakon korone"

- Izaći ćemo iz ove pandemije još bolesniji, zbog srčanih problema povezanih sa virusom. Te posledice će trajati generacijama - tvrdi Zijad Al-Ali sa Univerziteta u Vašingtonu, jedan od lekara koji upozoravaju na višegodišnje posledice preležane korone.

On se osvrnuo na to da su srčane bolesti, primera radi u SAD i svetu dugo bile najveći razlog prevremene smrti. Međutim, u SAD je ta stopa 2019. godine pala na rekordno nizak nivo, da bi se sve promenilo sa pandemijom.

- Smrtnost uzrokovana srčanim udarom rasla je tokom svakog naleta virusa. Što je još gore, mladi ljudi ne bi trebalo da imaju srčani udar, ali su istraživanja pokazala da je za trećinu povećana smrtnost od srčanog udara među populacijom od 25 do 44 godine u prve dve godine pandemije - kaže Čeng.

Dodaje da je visok krvni pritisak jedan od najvećih faktora rizika za srčana oboljenja, a upravo je on drastično porastao tokom pandemije.

Srčane bolesti i dugi kovid

Foto: Profimedia

 

Kardiovaskularni simptomi su deo onoga što je poznato kao postkovid, koji obuhvata dijapazon desetina zdravstvenih problema, uključujući naglo zamaranje. Nacionalni zdravstveni instituti širom sveta već su počeli sa malim studijama o nekoliko mogućih tretmana za određene duge simptome kovida, pre svega za saniranje posledica srčanih problema.

Čeng podseća da podjednako, pacijenti i lekari moraju da budu svesni toga da su kardiovaskularne tegobe ponekad prvi ili glavni simptom oštećenja koje je korona virus ostavio za sobom.

Ističe da ljudi nekada nisu ni svesni tih simptoma, a to su kratak dah i ubrzano disanje, pre svega.

Amandu Verma, članica tima lekara koja je deo kardiološkog tima koji je proučavao malu grupu pacijenata sa zbunjujućim srčanim simptomima otkrila je da su abnormalnosti u protoku krvi mogući problem.

Napominje da je ovo ipak bilo očekivano, ako se uzme u obzir način na koji kovid oštećuje organizam, te da bi ovo bilo kao neka vrsta reumatske groznice kao reakcija na virus, ali koja ostavlja dugotrajne ožiljke na srčanim zaliscima.

(Republika/Blic)

Bonus video: