"NA ULICI SAM VIDELA DVE MRTVE SESTRE! DECA, ODRASLI NA SVE STRANE LEŠEVI!" Baka Koviljka priseća se savezničkog bombardovanja Leskovca: VIDELA SAM MRTVOG OCA!

Koviljka Jovanović (91) seća se užasnog dana kada su saveznici sravnili sa zemljom Leskovac, 6. septembra 1944. godine, bacivši na gradsko jezgro čak 69 tona bombi. Njeni lični doživljaji i svedočenja o tragediji kroz koju je prošla oslikavaju strahote tog sudbonosnog dana.

- Na ulici mrtve leže dve sestre. Kako su se držale za kosu, tako i ostale. Pletenice im se rasplele od detonacije. Deca, odrasli, na sve strane leševi. A mog oca su posle dva dana mrtvog našli u rovu - priča Koviljka Jovanović (91), koja je imala 12 godina kada su saveznici Leskovac sravnili sa zemljom šestog dana septembra 1944. izručivši 69 tona bombi na gradsko jezgro! Broj žrtava se još tačno ne zna, moguće da je u hiljadama, a najmanje 97 dece mlađe od 10 godina je ubijeno.

Tog sudbonosnog dana, Koviljka je sa majkom i bratom čekala ručak u stanu u školskom dvorištu u centru grada. Njihova kuća se nalazila preko puta čuvene crkve odžaklije, gde je Čedomir Čeda Kocić, školski domar i glava porodice Kocić, stanovao i radovao se susretu sa svojom porodicom.

Foto: muzejleskovac.rs

Avioni savezničke vojske su počeli bombardovanje, a sirene su odjekivale. Porodica Jovanović se brzo uputila prema rovu blizu škole, ali Koviljka je želela da se sakrije u kući sa skloništem. Iz rova je gledala kako avioni bacaju bombe, a strah je rastao.

- Otac otišao kod sestre da je vidi. Jednu je sestru imao i obavezno je išao kod nje jednom nedeljno. I taman kad je došao, počele su sirene da sviraju. Blizu škole bio je rov, a preko puta jedna kuća u kojoj je bilo sklonište. Kad smo otišli u rov, počela sam da plačem: "Neću u rov, 'oću u kuću gde je sklonište". Iz rova sve vidim, avione kako bacaju bombe. Majka uhvati mene i brata za ruku i otrčimo u tu kuću. Kad je prestalo bombardovanje, svi smo istrčali. Narod vika: "Bežite! Ponovo će da bombarduju!". Trčali smo, trčali, nekako smo došli do reku i u reku smo stojali, dok majka ne reče "Ajde da idemo" - seća se baka Koviljka.

Nakon prestanka bombardovanja, ljudi su se usudili da izađu iz skloništa i ruševina. Koviljka i njena porodica su se uputili prema kući, gde ih je sačekala strašna vest. Komšija je obavestio majku da je Čedomir Kocić poginuo. Bio je odlučio da se skloni u rov, iako mu je komšija savetovao suprotno, i od detonacije je izgubio život. Rov, koji je bio prepun ljudi, postao je mesto stradanja mnogih porodica, uključujući i porodicu Kocić.

Tek posle dva dana, tetka Koviljke je pronašla telo Čedomira Kocića u rovu, ležeći na stomaku. Sudbina je bila surova, iako je škola ostala neoštećena među ruševinama.

- Komšija, koji je bio u istom dvorištu, kaže da je moj otac poginuo. Majka nas posla s komšinkom, ona ode da ga traži. Komšija kaže: "Reko sam mu: "Čedo, nemoj da ideš u rov". A on, ne, sigurniji mu je rov. Ja sedim ovde pa šta mi bog da". I komšija ostane živ, samo malo povređen. A otac moj samo što je ušao u rov, nastrada. Nije bio pogođen, valjda od detonacije. A škola, među ruševinama, neoštećena. Eto, sudbina - veli baka.

Sudbina mnogih porodica u Leskovcu je bila slična, a bombardovanje je ostavilo trajne ožiljke na gradu. Tačan broj žrtava se i danas ne zna tačno, ali se veruje da je u hiljadama. Najmanje 97 dece mlađe od 10 godina izgubilo je život tog strašnog dana.

- Tetka, mamina srednja sestra, samo što je lopatom povukla zemlju, videla ga je. Kako je ušao u rov legao je na stomak i tako i poginuo. U tom rovu mnogo ih je izginulo. Čitave porodice stradale. Išla sam kod šnajderke da učim zanat, iz te kuće dve sestre, otac i majka poginuli. Pobegli jadni iz Makedonije u Leskovac. Obe sestre bile šnajderke, roditelji stari i svi nastradaše. Rov je bio dubok, na velikom placu komšije. Ne pamtim ko ga je kopao - priča baka Koviljka i veli da su tetka i teča odmah pokupili nju i brata i odveli kod njih.

Foto: muzejleskovac.rs

Bombardovanje Leskovca deo je akcije "Retwik," koja je bila deo savezničkih operacija tokom Drugog svetskog rata. Cilj akcije bio je onesposobiti nemačke trupe dok su se povlačile iz Grčke, a u njoj su učestvovali i partizani.

- Nemci su stalno bili u školi, ali su se svi noć pre bombardovanja pokupili i otišli - seća se baka Koviljka. Tek 1995. poimenice je pobrojano 819 civilnih žrtava od 6. septembra 1944, a veruje se da poginulo između 1.000 i 2.000 Leskovčana.

Foto: muzejleskovac.rs

Kroz sećanja Koviljke Jovanović, očuvana je uspomena na tragediju koja je pogodila Leskovac i njegove stanovnike tog kobnog dana u septembru 1944. godine.

- E, kraljevog rođendana se već ne sećam - baka će.

BONUS VIDEO