DA LI STE SE IKAD ZAPITALI KOLIKE SU NJIHOVE PATNJE! Deca sa invaliditetom zubara čekaju I POLA GODINE! Ako žele privatno, košta ih pravo malo bogatstvo!

Da bi se deci sa invaliditetom pomoglo kada imaju neki stomatološki problem, često zbog nemogućnosti da sarađuju, pomoć ne mogu da potraže u lokalnim zubnim ambulantama. Osoblje nije stručno obučeno, a takve intervencije zahtevaju i primenu opšte anestezije, za koju iste te ambulante nemaju ni kadar, ni tehničke mogućnosti.

Pred roditeljima su tada dva izbora - jedan od tri centara u Srbiji koji su specijalizovani za rad sa decom sa nekom vrstom invaliditeta ili privatne ordinacije.

Foto: shutterstock

Šta je onda tačno problem? 

Tri centra koja su obučena i specijalizovana za ovu vrstu pružanja medicinske pomoći nalaze se u Nišu, Novom Sadu i u Beogradu, pri Stomatološkom fakultetu. Međutim, tri centra nisu dovoljna da zadovolje potrebe preko 20.000 osoba sa invaliditetom. Tada se stvaraju liste čekanja i na popravku zuba se čeka i do šest meseca.

Druga opcija, u privatnoj ordinaciji, ipak je rezervisana za one sa dubokim džepom. Cena totalne anestezije koja je u najvećem broju slučajeva neophodna kako bi se izvršila bilo koja intervencija, pa čak i pregled, košta 25.000 - 30.000 dinara. Na tu cifru dodajte i popravku zuba koja košta od 2.000 dinara, pa naviše ili vađenje zuba koje staje okvirno 2.500 dinara. Pa još ako dete ima više zuba koje treba popraviti ili izvaditi...

Foto: shutterstock

Kada boli, nema čekanja

U razgovoru sa majkom dečaka Vukana Vidojevića, koji je jedini u Srbiji koji boluje od izuzetno retkog genetskog poremećaja saznali smo i sa kakvim se problemima suočavaju roditelji u ovakvim situacijama. Malom Vukanu dijagnostikovana je Anomalia chromosomatica non specificata Q99.9, odnosno nebalansirani hromozomski rearanžman - sindrom distalne trizomije 10 q. Ovakvih slučajeva je zabeleženo svega 40 u čitavom svetu. I kao da to nije dovoljno.

- Konkretno je problem čekanje na Stomatološkom fakultetu, a svi znamo koliko, kada boli zub, ne može da se čeka. Mi, nažalost, za razliku od drugih roditelja, nismo uvek "blagosloveni" da dete ume da nam kaže šta ga boli. Samim tim, tek ako i kada prepoznamo bol, to već bude kasno za zakazivanje i čekanje. Mnoga deca sa smetnjama u razvoju ne govore, samim tim sve je na roditeljima - navela je Marija za Republiku.

- Ono što jeste dobro je da bar postoji ova vrsta usluge za našu decu. Ono što je loše je to što nije lako dostupna - kazala je ona i istakla da dodatni problem pravi to što je i do samih informacija teško doći. 

 

 

Mnogo dece, veliki problemi

Uporavnik Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Zoran Vulićević rekao je za Republiku da postoje veliki problemi, ali da Stomatološki fakultet i Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju daju sve od sebe da se roditeljima i deci maksimalno izađe u susret.

- Kroz našu kliniku godišnje prođe 180 dece sa invaliditetom i oko 150 odraslih. Sveke nedelje imamo 4-5 pacijenata, što dece, što odraslih. Uz to, imamo i oko 600 dece na godišnjem nivou koja su potpuno zdrava, a koja zehtavaju rad u opštoj anesteziji zbog dentofobije - kazao je Vulićević na početku razgovora i dodao da je Klinika jedina koja radi punim kapacitetom, dok u Beogradu postoji nekoliko koje rade sporadično.

Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju ima specijalizovano odeljenje koje je opremljeno hiruškom salom, gde se deca uspavaju, a potom se urade sve intervencije koje su neophodne. 

- Najveći problem je nedostatak anesteziologa, kao i njihov beneficirani staž i veliki odmori. Kada dođe letnji raspust, mi praktično ne možemo da radimo punom parom, jer nemamo dovoljno anesteziologa i stomatologa. S druge strane, liste zavise isključivo od toga ko se kada na nju prijavio. Meni je nekoliko puta bila inspekcija, ja im pokažem listu i pitam: "Koga biste vi precrtali sa ovog spiska?" - ispričao nam je Vulićević.

Jedno od rešenja ovog, za koji i sam kaže, velikog problema, moglo bi da bude ustanovljavanje subspecijalizacije u oblasti rada sa decom sa invaliditetom. Tu bi trebalo uključiti i državu koja bi opremila makar po jedan centar u svakom gradu.

- Moramo da napravimo da svaki grad ima uslove kakvi su kod nas na klinici, a to nije ništa komplikovano. Trudimo se da pomognemo, znamo gde je problem. Da bi se to raširilo, moramo da imamo pomoć države. Fakultet će da da savetodavne ljude i to bi moglo da zaživi za nekoliko godina - zaključio je Vulićević.

BONUS VIDEO: