KOD ''LEKARA ZA DUŠU'' NE IDU, ALI SEDATIVE OBOŽAVAJU! Psihijatar potreban trećini Srba, istraživanja došla do ŠOKANTNOG otkrića

Rezultati istraživanja "Mentalno zdravlje u Srbiji - procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške", sprovedenog od strane Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN), ukazuju da oko trećine stanovnika Srbije može biti smatrano ugroženim u pogledu mentalnog zdravlja.

Prema ovim nalazima, svaka šesta osoba ispoljava simptome depresije, dok sedam posto sugrađana pokazuje simptome anksioznosti.

Osim toga, istraživanje upozorava da je Srbija među vodećim zemljama po upotrebi sedativa, pri čemu deset odsto odrasle populacije koristi ove preparate bez traženja stručne pomoći.

Zvanični podaci pokazuju da na svakih 22.000 stanovnika dolazi jedan psiholog u Srbiji.

Ako ove podatke pretočimo u brojke, to znači da će od tih 22.000 osoba, gotovo 8.000 ljudi imati potrebu za psihološkom podrškom. Međutim, trenutna situacija ukazuje da bi osoba koja traži besplatnu psihološku pomoć u okviru zdravstvenog sistema morala da sačeka čak četiri godine kako bi dobila termin, kako je istaknuto na tribini "Mentalno zdravlje u Srbiji" održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a koju je organizovala Mreža psihosocijalnih inovacija, prenosi Politika.

Foto: pixabay.com

Brojke ilustruju zastrašujuću činjenicu

Kako je naglasila dr Maša Vukčević Marković, naučna saradnica Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prema podacima prve epidemiološke studije psihijatrijskih poremećaja u našoj zemlji Cov2Soul, svaka šesta osoba u Srbiji ispunjava dijagnostičke kriterijume za neke od 12 najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, bez obzira na to da li ima zvaničnu dijagnozu ili ne.

To znači da oko 700.000 punoletnih građana Srbije ima jednu od 12 najčešćih poremećaja - veliku depresivnu epizodu, panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, agorafobiju, socijalno anksiozni poremećaj ili posttraumatski stresni poremećaj.

Samoubilačke misli

- Jedino što više deprimira od ove statistike jeste podatak da polovina osoba koja pati od depresije nikada nije potražila stručnu pomoć, a petina onih u čiji se glavama vrzmaju samoubilačke misli nije se obratilo psihologu ili psihijatru. Osnovni razlozi koji ih sprečavaju da traže pomoć jesu nedovoljna dostupnost besplatnih usluga zaštite mentalnog zdravlja, nepovoljna finansijska situacija i sklonost da se traženje stručne pomoći doživi kao lični neuspeh u rešavanju društvenih kriza. Iako bi usluge mentalnog zdravlja u zajednici morale da budu dostupnije, pristupačnije i efikasnije, u našoj zemlji ima svega šest centara za mentalno zdravlje. Istovremeno, neophodno je doneti zakone kojima se uređuje oblast mentalnog zdravlja, kao što je zakon o psihoterapiji i unaprediti postojeće propise i kao što je zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti - zaključila je ona.

Foto: pexels.com

Predsednica društva psihologa Srbije i profesorka na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Tamara Džamonja Ignjatović podsetila je da je prevencija ključna kada je u pitanju mentalno zdravlje, ali i dodala da su pandemija virusa korona, rat u našem evropskom komšiluku i dva masovna ubistva koja su se početkom maja dogodila u Beogradu i selima u okolini Mladenovca, značajno skrenula pažnju na značaj duševnog zdravlja.

- Domovi zdravlja u kojima su zaposleni psiholozi, psihijatri i socijalni radnici predstavljaju velike resurs koji često nije dovoljno iskorišćen i čiji rad najčešće zavisi od ličnog entuzijazma, pa u nekim domovima zdravlja služba mentalnog zdravlja sjajno funkcioniše, a negde se kadar osipa. Nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar", u Dečjem kulturnom centru svakog dana pomoć pružaju psiholozi i psihijatri, takvi centri osnovani su u Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu i Pančevu, a mi se nadamo da će ti centri prerasti u trajne centre za mentalno zdravlje u zajednici. Drago mi je što je grad Beograd usvojio Inicijativu za osnivanje dnevnog boravka za decu i mlade sa poremećajima u ponašanju, u kome će korisnici boraviti tokom dana - zaključila je ona.

Dr Jovanka Petrović, direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Kovin", podsetila je da je 17. maja osnovan Centar za mentalno zdravlje u Pančevu, u kome svakodnevno rade psiholog, psihijatar, socijalni radnik i radni terapeut i gde građani mogu dobiti stručnu pomoć bez uputa i zakazivanja.

- Mi istovremeno pružamo preventivne usluge, ali smo na raspolaganju i našim otpuštenim pacijentima iz psihijatrijske bolnice u Kovinu, kojima nudimo usluge psihosocijalne rehabilitacije. Dolaze nam i porodice sa problemom nasilja, ali i osobe kojima je potrebna pomoć u rešavanju svakodnevnih životnih problema. Zahvaljujući dobroj saradnji sa nacionalnom službom za zapošljavanje, uspeli smo da zaposlimo pet pacijenata koji su završili lečenje u bolnici u Kovinu - ponosno je istakla dr Petrović.

BONUS VIDEO