OVI SISARI NE DIRAJU LJUDE, HRANE SE ISKLJUČIVO INSEKTIMA: Priče o njima su samo LEGENDE, a kad čujete za ŠTA im služe uši, FRAPIRAĆETE se!

Autor:

Vesti

30.09.2023

22:48

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Iako je prvobitna ideja bila da oni budu pušteni na slobodu u Beogradu, biolozi su od toga odustali, jer, kako kažu, ova vrsta se u Beogradu nikako ne bi snašla, i verovatno bi jedinke uginule.

OVI SISARI NE DIRAJU LJUDE, HRANE SE ISKLJUČIVO INSEKTIMA: Priče o njima su samo LEGENDE, a kad čujete za ŠTA im služe uši, FRAPIRAĆETE se!

Foto: shutterstock

Tokom večeri, na Malom Kalemgdanu, na platou iza Galerije Prirodnjačkog muzeja, biolozi i saradnici ove ustanove, održali su predavanja o slepim miševima, odnosno šišmišima ili ljiljcima, i njihovom značaju za čoveka i prirodu

Prirodnjački muzej u Beogradu je večeras, 27. godinu zaredom obeležio Međunarodnu noć slepih miševa u okviru Dana evropske baštine.

U Srbiji je do sada, kako kaže biološkinja Jelena Bogosavljević, registrovana 31 vrsta šišmiša, koje ljudi nepravedno zovu slepim miševima.

- Mi imamo neadekvatan narodni naziv za slepe miševe. Ja volim da kažem da su to šišmiši ili ljiljci. Pogrešan je naziv, jer ovo nisu miševi, miševi su glodari, a slepi miševi spadaju u posebnu vrstu sisara. Nisu ni slepi. Imaju sitne oči, koriste ih i mogu da vide njima - objašnjava za Tanjug.

Foto: facebook.com/Prirodnjački muzej u Beogradu

Šišmiš

Šišmiši, da bi se noću snašli, dodaje biološkinja, koriste eholokaciju.

- Možda ćete sada moći da vidite kako ona pomera ušice i pomera glavu. To je zbog toga što oni kroz nos ispuštaju eholokacijske signale, i onda se oni odbijaju od vas, od kamere, od automobila, i kada se vraćaju, slepi miševi zapravo ušicama njih skupljaju i prave mapu u svojoj glavi kako izgleda prostor ispred njih - kaže biološkinja.

Prema njenim rečima, oni tako mogu da detektuju i najsitnije prepreke, pa se dešava i da prođu tik pored mreže kojom pokušavaju da ih ulove.

- Postoji više vrsta slepih miševa, i neki od njih se hrane voćem. Tako da njima treba vid, da bi prepoznali da li je neka voćka zrela, koje je boje, i oni se jako oslanjaju na čulo vida - kaže Jelena Bogosavljević za Tanjug.

Foto: Shutterstock

Šišmiš raširenih krila u letu

Dodaje da se svi slepi miševi koji žive u Srbiji, hrane insektima.

- Oni nama jako pomažu. Ona čuvena legenda da se slepi miševi hrane krvlju ljudi, nije tačna. Slepi miševi se zapravo hrane komarcima, koji piju ljudsku krv. Slepi miševi ne napadaju ljude, ne hrane se krvlju ljudi, ne žele ništa od ljudi, već ima puno pomažu - istakla je saradnica Prirodnjačkog muzeja.

Osim što su mogli da prate predavanja o značaju šišmiša, posetioci Galerije Prirodnjačkog muzeja imali su priliku i da vide nekoliko primeraka slepih miševa, uhvaćenih u Vršcu.

Iako je prvobitna ideja bila da oni budu pušteni na slobodu u Beogradu, biolozi su od toga odustali, jer, kako kažu, ova vrsta se u Beogradu nikako ne bi snašla, i verovatno bi jedinke uginule. Naime, oni se razlikuju i po tome kakvo im je stanište.

- Ljiljci u Beogradu su vrste koje žive u šumama, dok su ovi doneti iz Vršca vezani za podzemna staništa i teško bi se prilagodili beogradskoj sredini - objasnila je Bogosavljević.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO

 

Komentari (1)

Loading
Ramamti Ezer

01.10.2023 09:55

Eholokacija kod slepog miša mora biti izuzetno precizna jer zbog greške od samo jedne milisekunde (to jest hiljaditog dela sekunde) može promašiti metu čak za 17 centimetara. Slepi miševi postižu preciznost od 10 nanosekundi. To im omogućuje da udaljenost predmeta odrede s tačnošću od jednog milimetra, pa čak i manje. A sad nešto jako interesantno što su ljudi naučili od slepih miševa. Naučnici su napravili elektronski štap koji koristi eholokaciju s ciljem da pomognu slepim ljudima da stvore sebi sliku okoline i izbegnu prepreke, uključujući i one u visini glave, kao što su na primer grane drveća. „Glavna inspiracija nam je bila impresivna sposobnost eholokacije kod slepih miševa“, rekli su Brajan Hojl i Din Voters, koji su dizajnirali takozvani „štap slepog miša“. To je pomoć za slepe i slabovide ljude. I onda, do kakvog ste zaključka došli? Da li je izuzetna sposobnost eholokacije kod slepih miševa nastala evolucijom ili je delo Stvoritelja?