"JEZIVA TAJNA AFERE KRADENIH BEBA U SRBIJI: Dr. Radelić traga za ukradenim sinom 41 godinu! U sanducima su zaticali flaše koka-kole!
Već četrdeset i jednu godinu, dr. Gordana Radelić traga za istinom o svom detetu, za koje tvrdi da je ukradeno. Kako kaže, njene tvrdnje niko nije demantovao, niti je kritikovao, a "afera beba" do danas nema raspleta, niti su pronađena odgovorna lica.
Dr. Radelić izražava nadu da su oteta deca živa.
"Nadam se da je moj sin našao divnu porodicu koja ga je volela. On sada ima 41 godina. Nadam se da je živ i zdrav, možda ima i decu," kaže.
Prema njenim tvrdnjama, bebe blizanci su se prodavale za 15 hiljada maraka, a pojedinačno dete za 10 hiljada. U lancu krađe deteta nalazi se dosta karika, uključujući ginekologe, pedijatre, babice i druge.
"Potrebno je otvoriti arhive BIA, a potom upis od policije. Postoje dva upisa, prvi koji dete dobije po rođenju, a drugi upis pokazuje ko je usvojitelj. Kada bi se otvorio drugi upis, mi bismo svi znali gde su nam deca," tvrdi dr. Radelić.
Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji datiraju iz 60-ih godina prošlog veka, a najviše ih je bilo tokom 70-ih i 80-ih godina. Prema statistici živorođene dece iz tog perioda, primetno je da nešto ne štima, ističe dr. Radelić.
U svetu, prosečno umre 2-4 bebe na 1.000 živorođenih. Međutim, u Srbiji je tih godina bilo zabeleženo 80 umrlih beba na 1.000 živorođenih, što daje osnovu za sumnju.
Dr. Radelić dalje deli svoju ličnu priču.
"1. februara 1982. godine rodila sam zdravog dečka Nevena. Bio je veselo i napredno dete," kaže. Međutim, sa četiri i po meseca, Neven je dobio visoku temperaturu i morali su ga odvesti na Institut za majku i dete.
"Na Institutu nam je rečeno da mora da ostane tu na lečenju. Dvadeset dana kasnije, 13. jula, mi je rečeno da je moje dete ozdravilo i da mogu da dođem po njega kada se završi vizita da ga vodim kući," priča dr. Radelić.
Međutim, situacija se naglo promenila. Dr. Radelić i njena sestra su čekale da im predaju dete, ali umesto toga, u predvorju bolnice je dočekao drugi lekar.
"Čekale smo na terasi koja je gledala na njegovu sobu. Videla sam ga kako se smeje i to je zadnja slika koju ja imam o svom detetu u svojoj glavi," deli svoje uspomene dr. Radelić. "Čekale smo da nam predaju dete, međutim, u predvorje ne dolazi doktor koji je lečio moje dete, već drugi lekar."
Taj drugi lekar joj je saopštio da je njeno dete iznenada preminulo.
"Pognute glave mi je rekao da mi je dete 'poplavelo', da je primio adrenalin i rekao potom da mi je dete umrlo," seća se dr. Radelić.
Ona je odmah zahtevala da vidi svoje dete, ali joj to nije dozvoljeno.
"Rekao je 'ne može, to je po pravilu Instituta'. To je rečenica koja se stalno ponavljala svim roditeljima. Ja sam i dalje insistirala da hoću da ga vidim, on me je uzeo grubo i izgurao iz tog prostora tako da sam pala pred noge svojoj sestri, zaključao vrata i nestao."
Nakon te tragedije, dr. Radelić je šest meseci svaki dan išla na Institut za majku i dete, nastojeći da sazna šta se desilo sa njenim sinom.
Kada je napokon dobila priliku za razgovor sa doktorom koji je prvobitno lečio njenog sina, čula je nešto što je šokiralo. Doktor joj je rekao da potvrda o smrti deteta ne treba i da "ide da rađa drugo dete."
"Kada smo seli i razgovarali, on je meni rekao da nisu videli zapaljenje pluća i da je zbog toga moj sin umro. Radeći kao doktor, apsolutno je nelogično da se zapaljenje pluća ne vidi," deli svoje sumnje dr. Radelić. "Druge stvari, dete je tog dana bilo zdravo, bez temperature i bez ikakvih simptoma bolesti. Potvrdu o smrti nikada nisam dobila a doktor mi je rekao 'idite i rađajte drugo dete'."
Doktor koji joj je prvobitno saopštio smrt deteta priznao je u otvorenom pismu, nakon 40 godina, da je bio "vesnik smrti." Dr. Radelić ga je pozvala na suočavanje, ali on nije pristao na to. "Rekao mi je da bi mi sada pokazao moje dete," priča dr. Radelić.
Nakon što je krivični sud dozvolio ekshumaciju kako bi se utvrdila DNK, neki roditelji su umesto tela svoje dece u sanducima zaticali flaše koka-kole.
"Meni još uvek krivični sud nije dozvolio da pokrenem proces ekshumacije. U krivičnom zakonu ne postoji 'krađa beba', zato su oni toliko i zaštićeni. Pojedini doktori koji su to radili i dalje predaju na fakultetu," zaključuje dr. Radelić u svojoj potrazi za istinom i pravdom u slučaju nestalih i ukradenih beba u Srbiji.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)