DETE JE VAŽNIJE OD ZAKONA, ODVAJANJE PRAVI TRAUMU ZA CEO ŽIVOT: Stručnjaci o zabrani hraniteljki da usvoji devojčicu!

Ako držimo naučnike za reč da je granica do koje sećanje doseže najčešće uzrast od tri i po godine, to znači da će malenoj Martini (4) prvo sećanje biti zaključana kapija, cika i vriska dok pokušavaju da je odvoje od Erike Ozorak (53), žene koja brine o njoj od rođenja.

DA SE DOPUNE PROPISI

Erika je hraniteljka Martini i pokušava da je usvoji, ali, prema zakonu, razlika između usvojitelja i deteta ne sme biti veća od 45 godina. Iako devojčica burno reaguje na odvajanje kad je vode na susret s potencijalnim usvojiteljima, s temperaturom, povraćanjem, prolivom i noćnim mokrenjem, svi se bave propisima, mada u njima stoji i da ministar u izuzetnim okolnostima može da donese i drugačiju odluku.

Prema rečima psihologa Snežane Repac, za dete je svako odvajanje od za njega važne osobe traumatično.

- To u sistemu nije uvaženo i zakon prelazi preko te činjenice jer se drži samo svojih granica, a smatra da će se dete navići na sve što je u njegovom interesu - kaže Snežana Repac u razgovoru za Republiku.

Na opasku da dete loše reaguje na odvajanje i da joj je sve to preveliki stres, ona kaže da to centar za socijalni rad treba da notira.

- Devojčici je to bila primarna porodica. Bilo bi dobro da se usvojenje završi do druge, treće godine, ovako će ona pamtiti tu porodicu, ostaće joj zauvek u sećanju, suviše je vremena prošlo od hraniteljstva do usvajanja - objašnjava Snežana Repac i dodaje da su mnogi hranitelji isto doživeli, pa bi bilo dobro kad bi se donele neke dopune zakona koje bi omogućile usvajanje u ovakvim slučajevima.

Erika Ozorak kaže za naš portal kaže da je situacija nepromenjena. Kapija je zaključana, a Martina se ne odvaja od nje.

- Budi se noću, plače, hoće sa mnom da spava iako ima svoju sobu. Ne odustajem od toga da je usvojim, nek me zovu kako hoće: i usvojitelj i staratelj, kako god, samo da dete ostane kod nas - kaže Erika kroz suze.

PROBLEM PAPIROLOGIJA

Ona nikad nije prošla obuku za hranitelje niti je smatrala da će to biti njen poziv. Preuzela je brigu o bratovljevoj ćerki posle njegove smrti i centar za socijalni rad upisao je kao staratelja - hranitelja. A onda su je pozvali iz centra s pitanjem da li može da preuzme bebu koja nema gde.

Devojčica je postala punopravan član porodice. Probala je Erika ranije da je usvoji, ali problem je bila papirologija s biološkim roditeljima. Vreme je prolazilo, a onda je stigao poziv iz centra za socijalni rad da devojčicu dovede da upozna potencijalne usvojitelje.

Erika je angažovala advokate, ali, na kraju, sve se svelo na odbranu živim zidom od komšija i sugrađana kad radnici centra dođu da odvedu malenu.

BONUS VIDEO