KRPELJI OPET AKTIVNI, PRETI LAJMSKA BOLEST, A OVO SU NJENI SIMPTOMI! Vakcina u fazi ispitivanja, a evo kad je možemo očekivati u Srbiji!

Da bi se osoba zarazila, krpelj mora da provede najmanje 24 sata na koži, a kako iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" navode, do infekcije najčešće dolazi kada krpelj provede više od 36 sati na koži čoveka.

- Polovina osoba koje se jave sa simptomima lajmske bolesti nikada ne vidi krpelja, iz razloga što postoje tri razvojna oblika krpelja (larva, nimfa i adult) od koji su prva dva oblika veoma malih dimenzija i osobe ih neprimetno skinu sa kože - navode iz "Batuta".

Objašnjavaju da postoje tri faze bolesti: rana lokalizovana, u vidu crvenila koje se širi, uz pojavu simptoma sličnih gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), zatim rana diseminovana, u kojoj dolazi do širenja bolesti, kada se mogu javiti meningitis, paraliza lica, lajm karditis (upala srčanog mišića), i poslednja - kasna diseminovana, kada se javljaju kasna neuroborelioza (bolest centralnog i perifernog nervnog sistema) i lajm artritis (upala zglobova).

Prva faza traje mesec dana, druga se razvija do trećeg meseca, a treća faza dolazi nakon tri meseca od uboda zaraženog krpelja.

- Teži oblici neuroborelioze su veoma retki. Lajmska bolest nije bolest od koje se umire, ali može da dovede do invaliditeta i znatno smanji kvalitet života, ukoliko se ne leči na vreme. Moramo da naglasimo da je lajmska bolest izlečivo oboljenje ukoliko se prepozna i leči na vreme - ističu u Institutu "Batut" uz napomenu da se prvi simptomi beleže u periodu od 3 do 30 dana, a najčešće od 7 do 14 dana.

Hoće li Srbija uvesti vakcinu?

Vakcina protiv lajmske bolesti ne postoji. Ipak, poznata američka kompanija "Fajzer" radi na njoj i ispitivanje je u odmakloj fazi u SAD i Evropi, međutim, u Institutu "Batut" kažu da se za sada ne očekuje njena primena u Srbiji.

- Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima definisane su zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna, odnosno preporučena imunizacija. Lajmska bolest nije među navedenim bolestima, a takođe, imajući u vidu da je najavljen tek početak treće faze kliničke studije od strane proizvođača vakcine za sada se ne očekuje primena navedene vakcine u Srbiji - navode iz "Batuta".

Inače, lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u gradu Lajm, u Konektikatu u SAD, a u našoj zemlji otkrivena je aprila meseca 1987. godine na području Beograda. Reč je o sistemskom oboljenju koje posebno napada kožu, nervni sistem, zglobove i srce.

Prema nezvaničnim podacima, svaka sedma osoba na svetu imala je lajmsku bolest u nekom trenutku života, što je gotovo 15 odsto populacije.

Prema poslednjim podacima "Batuta", u 2017. godini u Republici Srbiji prijavljeno je ukupno 544 slučaja Lajmske bolesti (4,4 na 100.000 populacije), od čega u centralnoj Srbiji 223 obolelih (4.0/100.000), a u Vojvodini 88 slučajeva (4.7/100.000).

(Republika/Telegraf)

Bonus video.