ZBOG TELEFONA I TABLETA DECA NE RAZVIJAJU GOVOR! Oglasila se struka: Da li savremeni roditelji pristaju na OVO?

Srbija je zahvaljujući angažovanju stručnjaka iz 29 ustanova, prvi put dobila dva standardizovana instrumenta za procenu govorne, ili jezičke sposobnosti, što će naročito biti važno u otkrivanju poteškoća u komunikaciji kod najmlađih. 

To je sve češći problem, jer je savremeni način života koji podrazumeva odsustvo komunikacije i ''posvećenost'' tehnologiji umesto razgovora sa decom, doveo do toga da skoro polovina mališana ima neku poteškoću u komunikaciji, prenosi štampano izdanje portala Novosti.

Na svetskom nivou taj procenat je zvanično - 50 odsto, dok kod nas još nema zvaničnih istraživanja na ovu temu, ali podaci kojima se barata ukazuju da probleme sa govorom danas ima čak 60 odsto predškolaca, dok su pre samo nekoliko decenija govorno-jezički poremećaji otkriveni tek kod osam odsto dece!

Foto: pixabay.com

Ovaj problem, ali i mnoge druge teme, bili su u fokusu nedavno održanog Međunarodnog naučno-stručnog skupa logopeda pod nazivom ''Logopedija danas'' u organizaciji Srpske logopedijske asocijacije.

Profesor dr Neda Milošević iz ove asocijacije kaže da svetski trend ukazuje na opšte povećanje poremećaja komunikacije u svim delovima sveta, među kojima su najupečatljiviji poremećaji govora, jezika ali prvenstveno govornog ponašanja, odnosno potrebe za komunikacijom.

Ona naglašava da je savremeni način života doveo do izuzetno ograničenog vremena koje se provodi u komunikaciji sa decom, a koje je neophodan uslov da bi se govor uopšte razvijao.

- Stoga, danas imamo veliki broj dece koja nemaju prvenstveno razvijeno komunikativno ponašanje u kojem bi mogla da uče govor - kaže prof. Neda Milošević.

- Dakle, izostaje potreba da se govori, tako da na svetskom nivou gotovo 50 odsto dečje populacije ima neku teškoću u komunikaciji. Razvoj tehnologije nam ne ide naruku u pravcu podsticanja razvoja govora.

Sagovornica Novosti ukazuje da su uzusi veoma jasni: govor će se razviti ukoliko postoji okruženje koje govori.

- Moramo postati svesni da je jedini način da podstaknemo razvoj i smanjimo teškoće - zabrana korišćenja tehnologije do druge godine života, na čemu Svetska pedijatrijska asocijacija insistira već deceniju. Prevencija i preventivni programi, obuka roditelja je put kako umanjiti trend porasta teškoća u komunikaciji. 

Da je na stručnom skupu u Beogradu akcenat stavljen na logopeda kao neophodnog člana tima u proceni dečjeg razvoja, rekla je za Novosti prof. dr Jadranka Otašević.

- Danas je sve više dece kojoj je neophodna podrška i stručna pomoć u govorno-jezičkom razvoju, a broj dece sa prisutnom patologijom u kontinuitetu se povećava. Zato se ukazala potreba za organizovanjem stručnjaka - logopeda, koji će logopedijsku profesiju u Srbiji definisati kao profesionalnu, odgovornu i pravno regulisanu struku.

Na skupu u Beogradu predstavljen je prvi standardizovani logopedski test na srpskom jeziku za ispitivanje jezičkih sposobnosti dece uzrasta od dve do sedam godina, sa nazivom ''Reunel razvojne jezičke skale'', kao i prvi pedijatrijski standardizovani instrument ''Uzrast i razvoj deteta (ASQ-3).

Autor srpske verzije Reunel testa je sagovornica Novosti prof. dr Neda Milošević, koja kaže da su nove Reunel razvojne jezičke skale - srpsko izdanje sa skraćenim nazivom NRDLS - SR odgovor na decenijski nedostatak objektivnog i standardizovanog testa za procenu jezičkih sposobnosti na planu razumevanja i produkcije na srpskom jeziku.

Ona napominje da u Srbiji do sada nije rađena standardizacija nijednog instrumenta kojim bi se procenila govorna ili jezička sposobnost dece ili odraslih govornika i da je NRDLS-SR prvi adaptirani, standardizovani i normirani instrument za tu procenu. Ovaj test prihvatile su mnoge zemlje, a adaptacija za Srbiju započeta je 2020. godine, u radu na njoj je učestvovalo 25 logopeda i 29 ustanova, a uključila je 523 dece iz cele zemlje.

Šta je Reunel test?

Reunel test je namenjen isključivo logopedima, a njime se procenjuje razumevanje i produkcija od pojedinačne reči do prvih jednostavnih, a kasnije i složenih sintaksičkih struktura.

Traže status zdravstvenih radnika

Profesor dr Jadranka Otašević navela je da podaci pokazuju da se broj dece sa prisutnom govornom patologijom na predškolskom uzrastu povećao u odnosu na 2015. godinu, što ukazuje na potrebu intenzivnijeg praćenja dece u razvojnim savetovalištima i blagovremenog uključivanja u logopedske tretmane.

- Upravo je jedan od razloga zbog čega bi logopedi trebalo da dobiju status zdravstvenog radnika, mesto da budu kao sad zdravstveni saradnici, kako bi bili ravnopravni učesnici u proceni i praćenju razvoja dece. Nadamo se da će se ovo desiti do kraja godine - kaže dr Otašević.

BONUS VIDEO