KUM UBIJENOG PREMIJERA OTKRIO: Đinđić dao milion evra da izvadi Legiju iz zatvora!

Foto: www.profimedia.rs

Zoran Đinđić

Vlasnik firme "Krmivo produkt" finansirao je DS, a upamćen je i kao jedan od nosača Đinđićevog kovčega na sahrani.

U intervjuu za nedeljnik Ekspres Marković je otkrio da se, iako je u vreme pre atentata na Đinđića bio savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, bavio i rešavanjem ubistava iz prethodnog perioda i službama. Naveo je mnogo nepoznatih detalja iz Zoranovog života, među kojima je i svedočenje o tome da je Đinđić isplatio čak milion evra da bi Grci pustili vođu JSO iz zatvora, kada je uhapšen u toj zemlji.

Objavljujemo najzanimljivije delove Markovićeve ispovesti:

RAZUMEO SAM AMFILOHIJA ZA MAČ

Kada je Zoran otišao, osećao sam se kao da mi je umro drug. Dok sam stajao pored kovčega i slušao Amfilohija kako govori "ko se mača lati od mača će i poginuti", znao sam o čemu priča. Nije on mislio tada na ovaj ološ, mislio je na njega.

STANIŠIĆ HTEO DA STAVI SLOBU U KUĆNI PRITVOR

Tokom protesta zbog izborne krađe 1996. godine Đinđić i tadašnji šef DB Jovica Stanišić spasli su mi glavu jer je Milošević hteo da me ubije, pošto sam dao šleper jaja kojim je opozicija gađala RTS. Na Miloševićev plan najpre me je upozorio Đinđić, a potom mi je i Stanišić dojavio da treba da se sklonim, pa sam pobegao u London. Jovica je bio na našoj strani, to možda nije dobar termin, ali je bio razuman čovek. Video je gde to ide i stalno nam je govorio: "Ja ću Slobu staviti u kućni pritvor, ali vi morate da imate neki plan i neka rešenja". Posle je i on bio u silaznoj putanji i njega su sklonili brzo, a onda je došao Rade Marković i nastao je haos.

NOKAUTIRAO SAM LEKARA I SPASAO ŽIVOT ČUMETU

Čume i ja smo zajedno odrasli, kasnije je svako birao svoj put. On je iz nekog razloga uvek mislio da mora da me štiti, ali se često dešavalo suprotno. Čak sam mu jednom spasao život. Pozlilo mu je. Zove me i viče: "Nije mi dobro, moram hitno u Urgentni". Kažem mu: "Nemoj u Urgentni, ajde brzo na VMA". Kad smo stigli, nije znao za sebe. Lekari ga oživljavaju jednom, dvaput, ništa. Otmem im defibrilatore, odgurnem lekara i sam mu dajem elektrošokove. Oni me sklanjaju, misle da sam lud, da oživljavam mrtvog čoveka. Isprazni se jedan defibrilator, ja tražim da donesu drugi. Neki lekar me grubo hvata za rame i kaže: "Prestanite, vaš prijatelj je mrtav". Ja se okrenem i nokautiram ga. Ne odustajem i posle, ne znam, dva sata, počne srce da radi samo. Spržio sam mu kožu na grudima, u sali je mirisalo na roštilj, ali mu je srce kucalo.

Foto: ST/E. ČONKIĆ

Čedomir Jovanović

ČEDA SE VOZIO TROLOM, POSLE GODINU DANA USKOČIO U DŽIP

Bilo je stalno sukoba sa Đinđićem, znali smo i da vičemo jedan na drugog, ali imali smo takav odnos da sam mogao sve da mu kažem. Jedan od većih sukoba izbio je 2001. Prvi avgust 2001, Zoki slavi rođendan u vili na Dedinju. Dođem u Užičku, ispred parking pun skupih automobila. Pomislio sam da je pozvao Montgomerija i ove Nemce, Bodu Hombaha... Uđem u kuću, sve stara ekipa. Shvatam da su to njihovi automobili. A samo godinu dana pre kolima smo došli Kole i ja. Čeda je došao trolejbusom, ne znam, Kolesar tramvajem, Čanka je dovezao neki komšija koji je imao goriva ili taksista. Sad ispred vozni park, nijedan auto ne vredi manje od sto hiljada.