DRAŽA POČIVA POD LAŽNIM IMENOM NA MOSKOVSKOM NOVODEVIČJEM GROBLJU: Nova saznanja o sudbini vođe četničkog pokreta

Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, tajno je sahranjen na Novodevičjem groblju u Moskvi, gde je 1960. preminuo u 67. godini, tvrde dobro upućeni izvori Srpskog telegrafa.

Kao što smo juče objavili, Dražina fotografija nastala u Moskvi u vreme kada je navodno uveliko bio streljan i na kojoj je u berberskoj stolici, ukazuje na to da je on posle montiranog sudskog postupka u Beogradu tajno prebačen u Sovjetski Savez, čiji je bio špijun od tridesetih godina prošlog veka. To je bio Titov ustupak Staljinu, s kojim se razišao 1948.

POD STALNIM NADZOROM

- Kada je prebačen u Moskvu, smešten je u stan za koji su znali samo operativci obaveštajne službe NKVD. Tu je praktično proveo ostatak života, za šta nisu znali čak ni njegovi najbliži, uvereni da su mu komunisti presudili na nepoznatoj lokaciji, zbog čega se i danas u Srbiji uzalud traga za njegovim grobom - tvrdi naš sagovornik.

Draža je primao redovnu apanažu od sovjetskih vlasti, ali je bio pod budnim okom agenata koji su brinuli o njegovoj bezbednosti.

- Aleksandar Ranković, svemoćni šef Udbe, bio je veoma nezadovoljan zbog dogovora Broza i Staljina, što je maršalu i u lice rekao. Tito je to pokušao da objasni višim interesima i učvršćivanjem odnosa sa SSSR, ali ga je Ranković u jednom trenutku prekinuo i ljutito pitao: "A šta ćemo s mojim bratom, kog su zaklali četnici? Šta s mojom majkom, koju su obogaljili u banjičkom logoru!" Svi su znali da se ne miri s tom odlukom, pa je, na svoju ruku, slao agente u Moskvu da nađu i ubiju Dražu, a neki od njih su čak i izgubili glavu jer ih je NKVD otkrio - kaže nekadašnji bezbednjak, sada već u devedesetim godinama.

IZNENADNA SMRT

Prema nepotvrđenim informacijama, Mihailović je bio dosta dobrog zdravlja, a onda se naglo razboleo. Hitno je prebačen u bolnicu u kojoj je njegov identitet strogo skrivan i boravio je u apartmanu samo za važne pacijente. Uprkos naporima vrhunskih sovjetskih lekara, preminuo je, prema nekim izvorima, krajem maja, a prema drugim, početkom juna.

- U Moskvi su tad razmišljali da obaveste njegovu porodicu, smatrajući da više nema razloga da se krije Dražin identitet. Međutim, Tito se tome energično usprotivio, strahujući od reakcije ljudi kojima su, kao i Rankoviću, četnici pobili rodbinu, a kojih je bilo i u njegovom najbližem okruženju. Odnosi Jugoslavije i SSSR bili su normalizovani još 1953, pa je Beograd bio u prilici da na ravnoj nozi razgovara s moćnom zemljom - otkriva izvor našeg lista i dodaje:

- Tadašnji ambasador u Beogradu Ivan Konsantinovič Zamčevski izvestio je sovjetski vrh da Broz insistira da se Draža sahrani pod lažnim imenom. Razlog je bio taj što nije želeo da njegov grob jednog dana postane mesto hodočašća Mihailovićevih saboraca i poklonika. Posle konsultacija u najužem rukovodstvu u Moskvi, želja mu je ispunjena.

BONUS VIDEO