Osiguranje poljoprivredne proizvodnje – korist i za poljoprivrednike i za državu

U vreme sve izraženijih klimatskih promena, s jedne strane, i odgovornog razmišljanja o osiguranju, s druge strane, učesnici Sedmih srpskih dana osiguranja na Zlatiboru očekivano su pažnju usmerili na poljoprivrednike i zaštitu poljoprivredne proizvodnje. Stoga je jedan od panela bio posvećen pitanju „Kako izgraditi ekonomski održiv model osiguranja poljoprivrede?”

O porukama koje su poslate s ovog panela, prostoru za unapređenje situacije na polju osiguranja poljoprivrede i o tome koliko je značajna uloga države za stvaranje održivog sistema govorio je Milo Marković, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, koji je bio u ulozi moderatora:

Foto: Božidar Đurović

– Iza nas je jedna teška godina za poljoprivrednike, i ne samo godina,već čitavadecenija. Imamo štete od grada, štete od superćelijskih oluja… Poruke sa panela su da moramo zajedno da se uključimo u rešavanje problema. Kad kažem zajedno, mislim na državu i na osiguravače. Konstatujem da postoji negativna selekcija u osiguranju, dakle, osiguravaju se samo oni koji imaju štetu. Kako da to prevaziđemo? Jedno od rešenja je da izjednačimo subvencije premija osiguranjausvim regionima. Dakle, da više nemamo sistem40% uodređenim regionima, 70% udrugim regionima, već da sve subvencije budu jednake, i da tako stimulišemo i drugeljude, potencijalneosiguranike, da se uključe u osiguranje i time povećaju obuhvat. Postoje razna rešenja u praksi u našem širem regionu. U svim tim modelima država je glavni akter održivosti tog sistema. To su uglavnom rešenjakoja podrazumevaju formiranje javno-privatnih pulova osiguranja. Uzor nam mogu biti i proverenimodeliu praksi u nekimzemljama. Skrenuta je pažnja našpanski model, istaknuto je da je turski model dao dobre rezultate,pomenutje i mađarskimodel. Takođe, poruka sa panela je i da u osiguranju poljoprivrede više ne možemo da gledamo samo u prošlost, kao u retrovizor. Moramo da obratimo pažnju na klimatske promene sa kojima se suočavamo. U tome mnogo može da nam pomogne savremena tehnologija, naglasio je Marković.

Grad je najčešća prirodna pojava od koje se poljoprivrednici osiguravaju. Ali u poslednje vreme se pod uticajem klimatskih promena sve češće susrećemo i s poplavama, olujama. Odražava li se to na promene u potrebama osiguranika?

– Pokušaj da se uvede obavezno osiguranje od grada datira još iz 1905. godine, tako da je gradu fokusu više od jednog veka. Dakle, tu još uvek nema velikih promena što se tiče potreba samih osiguranika – istakao je Marković.

Zajedno s panelistima, Milo Marković preneo je poruku da je tek 12% poljoprivrednog zemljišta osigurano i naveo čemu bi doprinelo uključivanje onih koji još uvek nisu osigurani.

– Uključivanje poljoprivrednika koji nisu osigurali svoju proizvodnju doprinelo bi snižavanju cena ovog osiguranja, većoj sigurnosti za državu, boljem rezultatu za osiguravače i na kraju krajeva, većoj sigurnosti samih poljoprivrednika. Podsećamo, država plaća subvencije od 40% odnosno 70% premije osiguranja, tako da je to zaista velikapogodnostkojutreba iskoristiti.

Kako nisu poznati izgledi za stabilizaciju klimatskih promena, osiguranje poljoprivredne proizvodnje i imovine sve više postaje rešenje koje nema alternativu. Vođena time, Kompanija „Dunav osiguranje“ kreira i konstantno unapređuje svoja rešenja nastojeći da bude taj prekopotreban stabilni oslonac proizvođačima. Opet, za izgradnju ekonomski održivog sistema osiguranja poljoprivrede, neophodno je uključivanje svih – države, osiguravajućih društava, kao i samih osiguranika. 

BONUS VIDEO: