NE OSTAVLJAJTE BEBE DA SPAVAJU NA LEĐIMA! Zbog čega deca umiru iz čista mira - SIDS misterija i za doktore!

U jednom beogradskom vrtiću, dete staro godinu i četiri meseca iznenada je preminulo juče. Iako tačan uzrok smrti još nije utvrđen, sumnja se na SIDS, tj. sindrom slučajne dečje iznenadne smrti.

Odgovore na pitanje kako je potpuno zdravo dete, bez povreda, infekcija i hroničnih oboljenja, preminulo, pružiće obdukcija.

Dr Saša Milićević, pedijatar, izjavio je za 24sedam da je moguće da je u pitanju aspiracija, jer se dete u jednom trenutku probudilo, povratilo, pa izdahnulo. Međutim, razgovarali smo s njim o medicinskim fenomenima koji dovode do iznenadnih smrti potpuno zdrave dece, bez srčanih, respiratornih mana i dijagnostikovanih bolesti.

Pre pet godina, mediji su izvestili o jednogodišnjoj devojčici koja je preminula u snu, dok je 2016. godine na isti način preminuo i dvogodišnji dečak u Malom Mokrom Lugu. Hitna pomoć ga je prevezla na Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, ali nakon više od 45 minuta reanimacije na odeljenju intenzivne nege, lekari su konstatovali smrt deteta.

U decembru 2018. godine slična situacija desila se u vrtiću u Vrčinu. 

Svi ovi slučajevi, nažalost, pokazali su da zdrava deca koja normalno napreduju iznenada mogu da izgube život.

Inače, SIDS je iznenadna smrt deteta do navršene prve godine koja se ne može objasniti nakon detaljne istrage slučaja koja uključuje obdukciju, istragu mesta smrti i pregled kliničke istorije.

Šta je SIDS? 

Dr Milićević objašnjava da postoje dva entiteta ovog sindroma - sindrom smrti odojčadi (od rođenja do prve godine života) i sindrom smrti starijeg deteta (od 1. do 3. godine života).

- Deca nemaju nikakve simptome ni znake bolesti. Neretko se ovaj sindrom naziva i smrt u kolevci, jer do smrti uglavnom dolazi u snu, mada ne mora uvek da bude taj slučaj - priča dr Milićević.

Statistika u Srbiji je takva da na 100.000 živorođene dece, jedno do petoro, nažalost umre zbog ovog simptoma.

Smrt dolazi iznenada i nepredvidivo, obično tokom sna, a trenutno, uzrok ovog sindroma nije poznat.

Kako navode stručnjaci, odojčad su mnogo ugroženija grupa, pa tako bebe do navršene prve godine imaju veći rizik da dođe do iznenadne smrti u snu.

Takođe, dr Milićević potvrdio je podatak da se sindrom uglavnom javlja kod dečaka i prevremeno rođene dece, odnosno beba koje su na rođenju imala malu težinu.

Faktori rizika i preventiva

Iako je, kako smo već naveli, uglavnom u pitanju zdravo dete koje se normalno razvija, stručnjaci su uočili da do smrti dolazi češće kod muške dece.

Takođe, ređe do ovih događaja dolazi u letnjim mesecima, zatim kod dece koju majke doje i koja ne koriste cuclu.

Majke, odnosno njihov način života pre i posle trudnoće, takođe može smanjiti, odnosno povećati stepen rizika. Tako se navodi da rizikuju majke koje imaju manje od 20 godina, koje su konzumirale cigarete tokom trudnoće, kao i one sa malo ili nimalo prenatalne nege.

- Do iznenadne smrti odojčeta dolazi i kod one dece čije su majke tokom trudnoće bile pušači. Ako majka puši do 10 cigareta dnevno, šanse se povećavaju četiri puta! - rekao je dr Milićević.

Ne stavljajte bebe da spavaju na leđima

Postoje načini da se faktori rizika ublaže i spreči da dođe do razvijanja ovog sindroma, kako kod odojčadi, tako i kod starije dece.

Tako se savetuje da beba:

- spava na leđima

- spava na čvrstoj podloti

- vreme u krevetiću provodi bez plišanih igračaka, labavih i paperjastih ćebadi

- ne provodi vreme u zadimljenim prostorima

- ne bude previše "ušuškana", odnosno da se dete ne zagreje dok spava

- ne spava sa roditeljima, braćom, sestrama, kućnim ljubimcima, ali je poželjno da spavaju u istoj prostoriji

- savetuje se majkama da doje svoju decu

Doktor Saša Milićević savetuje roditelje da koriste "baby alarm" pomoću kojeg mogu da prate da li dete u toku sna ima prekid rada disanja ili prekid srčanog rada.

Osim toga, kako napominje, posle obroka ne bi trebalo dete stavljati odmah na spavanje, da ne bi došlo do aspiriranja hrane.

Iako, naravno, ne mogu da utiču na to da li će se dete roditi pre vremena ili imati manju gramažu i samim tim "upasti" u rizičniju grupu, ono što je do njih jeste da primene savete i ne dižu paniku, savetuje dr Milićević.

BONUS VIDEO: