OPŠTA POLEMIKA MEĐU GRAĐANIMA: Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici pretvoreno u zimsku igraonicu za decu?

Jedan događaj je pokrenuo opštu polemiku među građanima. Polemika se pokrenula zbog dece koja se sankaju na groblju što neki smatraju nedozvoljenim, a drugi ne vide ništa loše u tome. Ovu vest je preneo Sremskomitrovački portal.

Danas, širom sveta postoje memorijalni centri posvećeni čuvanju kulture sećanja na istorijske događaje, kao što su Holokaust i Drugi svetski rat. Primeri takvih centara su Memorijalna ustanova žrtava i heroja Holokausta u Jad Vašemu u Izraelu, "Le Memorial de la Shoah" – Muzej i centar za dokumentaciju u Parizu u Francuskoj, i Centar za dokumentaciju i istraživanje Centralne Evrope u Berlinu, Nemačka.

U poslednjih nekoliko godina, Republika Srbija je ostvarila značajan napredak u razvoju i čuvanju kulture sećanja. Unapređen je pravni okvir i doneti su važni zakoni iz ove oblasti. Muzej žrtava genocida i Arhiv Vojvodine sprovode projekte od izuzetne važnosti za očuvanje sećanja na stradanja u Drugom svetskom ratu.

Muzej žrtava genocida aktivno radi na prikupljanju artefakata i publikovanju dela koja doprinose negovanju kulture sećanja. Arhiv Vojvodine je takođe publikovao značajna dela koja se bave temom stradanja u Drugom svetskom ratu, a podaci o stradalnicima Srema mogu se pronaći i u njihovoj digitalnoj bazi.

Nedavno je vest o neprimerenom ponašanju pojedinaca na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici izazvala veliku buru u javnosti. Grupa stanovnika je dovela decu na sankanje na humkama na Spomen-groblju, što je izazvalo osudu široke javnosti. 

Iako su neki tvrdili da se na tim humkama sankaju već 40 godina, mnogi su istakli da je Spomen-groblje mesto za poštovanje i sećanje na stradale. Ogorčeni komentari ljudi čiji su preci tu sahranjeni, kao i svedočenja o stravičnim događajima tokom Drugog svetskog rata, naglašavaju važnost poštovanja ovog istorijskog mesta.

Pisanje autora poput Dušana Lazića, Brane Majskog i Vase Kazimirovića detaljno opisuje stravične zločine koji su se dogodili tokom "Akcije Viktor Tomić" krajem leta i početkom jeseni 1942. godine u Sremu.

Genocid nad Srbima u ustaškoj državi nije zaobišao ni Srem, a zločini poput "akcije čišćenja" sprovodili su se u dogovoru sa nemačkim vlastima. Ovi događaji su ostavili dubok trag u istoriji Srema i celokupne regije.

Nakon vesti o neprimerenom ponašanju na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici, institucije kulture i lokalne uprave su dobile reakcije negodovanja od strane Muzeja žrtava genocida, SUBNOR-a i drugih organizacija i pojedinaca.

Međutim, pitanje institucionalne nadležnosti i odgovornosti i dalje je predmet rasprave, dok nezadovoljstvo potomaka žrtava nastavlja da raste.

S obzirom na aktuelne događaje, postavlja se pitanje o značaju obrazovnog sistema u negovanju kulture sećanja. Nacionalna čitanka ne predviđa negovanje kulture sećanja, pa se sugeriše da bi Zakonodavac trebalo da razmotri uvođenje kulture sećanja kao obaveznog poglavlja unutar Nacionalne čitanke ili kao zasebnog, obrazovnog predmeta. Time bi se generacije učenika podučavale o važnosti sećanja na istorijske događaje i očuvanju dostojanstva mesta sećanja, poput Spomen-groblja u Sremskoj Mitrovici.

Kroz ove tematske celine, jasno se ističe važnost očuvanja kulture sećanja i poštovanja prema istorijskim mestima koja svedoče o stradanjima i zločinima.

BONUS VIDEO: