OVAKO JE ČUVENI VOG PISAO O HRAMU SVETOG SAVE: SAGRADA FAMILIJA NA ISTOKU EVROPE! Poređenje s monumentalnim zdanjem u Barseloni i te kako ima smisla

O Hramu Svetog Save pre nekoliko godina pisao je i čuveni magazin Vog. Evo tog teksta...

Na prilazu Beogradu, Hram Svetog Save izbija s vrha vračarskog brda kao dragulj grada. Njegova grandiozno bela mermerna i granitna fasada natkrovljena bakarnom kupolom sadrži tajnu - unutrašnjost drugog po veličini pravoslavnog hrama na svetu. Slično kao i svetski poznata Sagrada familija u Barseloni, beogradski Hram Svetog Save večiti je rad u toku, koji se nalazi u raznim fazama gradnje više od stotinu godina.

Plan za Hram predstavljen je 1893, na mestu gde su spaljene mošti prvog srpskog arhiepiskopa. Rođen u kraljevskoj porodici krajem 12. veka, Rastko Nemanjić se odrekao krune još u mladosti zarad duhovnog života. Pobegao je noću na Svetu Goru, gde je postao monah, dobio ime Sava i posvetio svoj život razvoju Srpske crkve.

Foto: AP Manu Fernandez

JASNA LOGIKA

Postao je prvi srpski arhiepiskop, pa je zato logično da se Hram Svetog Save, nakon što su Turci, tokom srpskog ustanka 1594, spalili njegove ostatke na beogradskom Vračaru, podigne na mestu gde je ostao njegov pepeo.

Gradnja Hrama počela je 1935. godine, 50 godina posle početka gradnje Sagrada familije u Barseloni, oko 2.000 kilometara zapadno od Beograda, a koja je bila znatno usporena zbog Španskog građanskog rata. Kao i u Španiji, politika i rat usporiće gradnju Hrama.

Drugi svetski rat doneo je bombardovanje Beograda, što nemačko, što savezničko, a radovi su posle toga zamrli. Tokom rata, unutrašnjost su Nemci koristili u početku kao parking, kasnije kao skladište.

Srbija je posle rata postala deo SFRJ, pa je i o mestu na Vračaru predviđenom za Hram odlučivala nova vlast.

- Posle rata, komunističke vlasti nisu želele da vrate plac Srpskoj crkvi 40 godina. Iskorenjivali su pravoslavnu crkvu. Ipak, posle 40 godina, naš patrijarh je dobio dozvolu da nastavi gradnju. Morao je da pita 88 puta - kaže Mladen, radnik u Hramu.

Radovi su konačno nastavljeni 1986, posle pauze od 35 godina. Entuzijazam je bio na izuzetno visokom nivou. Zidovi su vrlo brzo dostigli planiranu visinu, a 4.000 tona teška kupola podignuta je na vrh s unutrašnje strane u poduhvatu koji je trajao 40 dana.
SFRJ se raspala 1991. i gradnja je ponovo stala i narednih deset godina nije nastavljena.

- Mišljenje našeg patrijarha Pavla bilo je da je mnogo važnije pomoći ljudima. Imali smo mnogo izbeglica i ljudi kojima je bila potrebna pomoć. Zato je odlučio da se ponovo stane s gradnjom, pa su radovi nastavljeni tek 2000 - objašnjava Mladen.

Danas se, u Beogradu, i dalje mogu videti ostaci ratnih devedesetih: na mnogim zgradama ostale su posledice NATO bombardovanja 1999. Međutim, Hram Svetog Save, pošteđen većih oštećenja, bliže je završetku radova nego ikada ranije.

Od 2000. gradnja je nastavljena zahvaljujući donacijama konzorcijuma najvećih srpskih firmi, ali i manjom novčanom pomoći običnih ljudi.

ČUDESNA KRIPTA

U dnu besprekornog mermernog stepeništa leži zadivljujuća podzemna kripta. Ogromna prostorija sija od kitnjastih zlatnih lustera, staklenih mozaika od murano stakla zapanjujućih fresaka. Nije potrebna Gaudijeva bujna mašta da biste mogli da zamislite kako će Hram Svetog Save izgledati nakon završetka. Planirano je da unutrašnjost bude ispunjena kombinacijom mozaika, fresaka i reljefima u kamenu. Očekuje se da će timu od 90 umetnika biti potrebno osam godina da završe mozaik površine 17.000 kvadratnih metara.

BONUS VIDEO: