SRPSKI TELEGRAF U KARAJUKIĆA BUNARIMA! Na pešterskom minusu stasavaju najbolji ljudi: "SUROVO JE I TEŠKO, ALI NAŠE JE"! (VIDEO/FOTO)

Za Karajukića Bunare čujete samo u decembru i januaru, eventualno februaru, ako temperatura padne ispod nule. Ali, znate da se nalaze na Pešteru, jer je to najhladniji deo Srbije, na 1.150 metara nadmorske visine, a Karajukića Bunari drže rekord kao najhladnije mesto na Balkanu.

Put do tamo nije ni pitom, ni naivan. Uglavnom okovan ledom od Ivanjice do Peštera. Ali, prizori su nezaboravni, pa čak i ako ste od onih što priznaju samo temperature iznad 25, morate da uživate.

Naš domaćin u Karajukića Bunarima bio je Muzafer Bibić, direktor Osnovne škole "Rifat Burdžović Trša". 

Kazuje nam gospodin Bibić da je titula najhladnijeg mesta na Balkanu poljuljana.

- Godine 2006. izmerena je najniža temperatuta kod meteorološke stanice koja je nedaleko, ali smo mi kod škole izmerili -41,2. Pre par dana imali smo ovde -27. Pre izvesnog vremena zabeležili su na Igmanu najnižu temperaturu, ali ja se tome protivim - kaže direktor.

Foto: Foto :Miloš Kostic

 

Ma, kako deca na tom minusu dolaze u školu, nas to zanima, jer već mislimo da po ciči zimi, šibani vetrom, dok ih vrebaju divlje zveri, hrabro pešače kilometrima.

 

 

- Ja sam bio učenik ove škole, šest kilometara peške sam išao. Moji drugari  po 15 kilometara, ali u tim selima više nema ljudi. Danas je zakonom definisano da učenici imaju pravo na prevoz. Sigurni su od kuće do škole i u povratku. Škola broji 222 ucenika i dvadesetak predškolaca. 

Muzafer kaže da surovi Pešter rađa ssmo dobre ljude. Što veći minus, toplije srce, kažemo mi

Foto: Foto :Miloš Kostic

 

- Mi nemamo niti jednog učenika pušača, da ne spominjem. Učenici su nam zdravi, dobri i ostvaruju dobre rezultate na takmičenjima. Pešter nije poznat zbog minusa, već zbog dobrih ljudi. Bošnjaci, Srbi... Jedni druge poštujemo, idemo na slave, Bajram. Ja sam direktor od 2010. godine. Želim ovde da ostanem i želim moja deca ovde da ostanu. Svi koji su otisli prema zapadu, verujem da će se vratiti. Nesrećni ratovi devedesetih odneli su svoje. Narod je otišao. Zadnjih desetak godina država je ulagala na Pešter, promenjena je infrastruktura, nema vise makadamskih puteva. Ovde se narod bavi poljoprivredom i stočarstvom, uslovi su idealni. Deca sve manje pokazuju interesovanje za Evropu, imaju uslove da žive kod nas u Sjenici.

Ni turisti ne zaobilaze Pešter.

- Ulagalo se u turizam, mnogo turista dolazi. U toplijim mesecima dolaze iz svih krajeva, ima mnogo Kineza. Kažem vam, mi smo najbolji domaćini, nama je gost na prvom mestu - kaže nam gospodin Bibić.

Uverili smo se u njegove reči. Deca su nas ljubazno pozdravila i obećala da će ostati dobri učenici.

A valabsmo se uverili i u surovost Peštera.

Foto: Foto :Miloš Kostic

 

U domaćinstvu Hajrama Pljakića obišli smo štalu i imanje. Hajram kaže da je pokušao da živi u inostranstvu, ali da to nije to. Sa suprugom i četvoro dece odlučio je da se vrati na Pešter.

- Imam 19 grla, 13 steonih krava i šest junica, sa tendencijom da se to poveća. Država je pokazala interesovanje za poljoprivredu i to je zaustavilo zatvaranje gazdinstava na Pešteru i u Srbiji. Nas je zanimalo da su cene naših proizvoda na garantovanoj visini, to je nama stočarima garantovalo rast naših gazdinstava. Ja sam ostao ovde, kao i direktor naš. Vidite da je ovaj teren surov i težak ali naš je. Ostao sam ovde, sin mi je na fakuktetu, dve ćerke u srednjoj, a mali sin ovde peti razred - završava Hajram za Srpski telegraf.

Foto: Foto :Miloš Kostic

 

Da je lako, nije. Al život je borba. Posle više od sata provedenog napolju, oblaci su se neočekivano navukli, vetar je počeo da brije. Pešter je počeo da pokazuje svoje pravo lice, što je nama bio pokazatelj da se polako pakujemo. Uz srdačan pozdrav sa našim domaćinima, obećali smo da ćemo se vratiti. A sad, da li po minusu ili kad malo otopli, zar je važno? Važno je da znamo da smo dobrodošli.

Više slika pogledajte u galeriji

 

Bonus video