NERADNI DANI ZA DAN DRŽAVNOSTI: Da li ćemo raditi više ili manje nego ranijih godina? DONOSIMO DETALJNO OBJAŠNJENJE!

Uoči predstojećeg državnog praznika, Sretenja, mnogi zaposleni se pitaju kako će izgledati radno vreme i isplata zarade, piše Blic. 

Ovogodišnji neradni dani, 15. i 16. februar, podstakli su dileme među radnicima, posebno kada je reč o isplati duplih dnevnica za one koji će raditi tokom ovog državnog praznika. Zakon o radu jasno propisuje prava zaposlenih koji rade tokom državnih praznika, obezbeđujući uvećanu zaradu, minimalno 110 osnovica.

Očekivanja sindikata i poslodavaca

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, iznela je svoja očekivanja u vezi sa radnim vremenom tokom državnog praznika. Ona ističe da mnoge državne ustanove praznuju ove dane neradno, ali da privatni sektor često pravi izuzetke. Savić ističe da je većina poslodavaca sklonih poštovanju Zakona o radu, ali da postoje i oni koji krše ova prava zaposlenih, nesankcionisani od strane nadležnih organa.

- Još uvek nemam procenu da li će ove godine raditi više zaposlenih, nego što je to bio slučaj ranije. U državnom sektoru neradni dani se praznuju neradno, znajući našu praksu verujem mnogi poslodavci neće ispoštovati neradne dane. To najviše bude slučaj kada je reč o trgovini, ugostiteljstvu i transportu, a ukoliko zaposleni i budu radili poslodavac je dužan da ispoštuje zakon o radu, kaže sagovornica za Blic.

- Većina poslodavaca poštuje ovaj Zakon, ali naravno ima izuzetaka, jer ne snose nikakve konsekvence. Većina državnih ustanova neće raditi. U to spadaju državna uprava, lokalna samouprava, pored toga mislim da neće raditi i fabrike, sve one koje mogu da zaustave proces proizvodnje, zaključuje Ranka Savić.

Raspored nadolazećih neradnih dana

Nakon Sretenja, sledeći neradni dani za Praznik rada su 1. i 2. maj, koji ove godine padaju u sredu i četvrtak. Usled slede uskršnji praznici od 3. do 6. maja, pružajući građanima šest vezanih slobodnih dana. Takođe, pripadnicima islamske i jevrejske zajednice sledi slobodan dan povodom njihovih verskih praznika, dok pripadnici katoličke i drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju slobodan dan za prvi dan Božića.

Prava zaposlenih i verski praznici

Zakon takođe propisuje da ukoliko državni praznik padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana, osim kada su u pitanju verski praznici, kada pripadnici različitih verskih zajednica imaju pravo na slobodan dan. Ovo postavlja pitanje prava zaposlenih u vezi sa verskim praznicima i radnim danima.

U zaključku, pitanje radnog vremena i isplate zarade tokom državnih i verskih praznika ostaje aktuelno, a poštovanje propisa i prava zaposlenih predstavlja ključnu temu za sindikate, poslodavce i nadležne državne organe.

BONUS VIDEO: