ZAŠTO SE SA SAHRANE VALJA VRATITI DRUGIM PUTEM, I ZAŠTO SE PREKRIVAJU SVA OGLEDALA U KUĆI? Ovo su OBIČAJI koje neguju Srbi kada im premine neko blizak

Kada neko premine u Srbiji, tradicionalno se praktikuju određeni običaji i verovanja koji prate sahranu i period žalosti.

Običaji žalovanja i nošenje crnine

Kada dođe do smrtnog slučaja, bliski članovi porodice počinju da nose crninu kao znak žalosti. Ranije je bilo uobičajeno nositi crnu maramu za žene, dok su muškarci nosili crnu košulju ili flor. Tradicionalno se crnina nosi godinu dana, ali danas se češće praktikuje nošenje crnine do 40 dana, a po želji i duže. Tokom perioda žalosti, rodbina obično ne učestvuje u veseljima, igrama i pevanju, ali se ipak slavi krsna slava, često sa posebnim molitvama za pokoj duša preminulih srodnika.

Narodna verovanja i običaji vezani za smrt

U različitim delovima Srbije postoje različita narodna verovanja i običaji vezani za sahrane. Na primer, u nekim mestima svi članovi porodice moraju biti budni kada se dogodi smrt, a postoji verovanje da će osoba koja je prva ugledala preminulog takođe ubrzo umreti. Takođe, postoje verovanja o tome kako se treba ponašati nakon smrti, kao što je pokrivanje ogledala u kući kako bi duh preminulog mogao da "napusti" prostoriju.

Foto: shutterstock

 

Običaji i rituali tokom sahrane

Tokom sahrane, postoje različiti običaji koji se praktikuju širom Srbije. Na primer, u nekim ruralnim krajevima, veruje se da rođaci koji su rođeni istog meseca imaju istu sudbinu, dok se u drugim delovima sprovede "otkup" mrtvaca kako bi se izbegla "kletva" smrti. Takođe, postoje i verovanja o tome kako se treba ponašati na groblju i tokom povorke, kao i rituali poput gađanja zemljom ili strelom, koji su povezani sa verovanjima o sreći i zaštiti od prerane smrti.

Verovanja i običaji vezani za žalovanje i zaštitu od smrti

Pored običaja direktno vezanih za smrt i sahranu, postoje i verovanja i običaji koji se tiču žalovanja i zaštite od smrti. Na primer, u vlaškom kraju postoji običaj da se ljudi koji sede za stolom ne smeju ustati dok najstarija osoba ne završi sa ručkom, kako bi se zaštitili od prerane smrti.

U zaključku, običaji i verovanja vezani za smrt u Srbiji su duboko ukorenjeni u tradiciju i predstavljaju važan deo kulturnog identiteta različitih regiona. Ovi običaji su ne samo deo procesa žalovanja i sahrane, već i način da se ljudi povežu sa svojom prošlošću i tradicijom.

BONUS VIDEO: