"ĆERKINE REČI ĆU ZAUVEK PAMTITI " Đorđe Milićević opisao najemotivniji trenutak nakon SAOBRAĆAJNE NESREĆE: Supruga je tada prvi put zaplakala..

Nakon brutalne saobraćajne nesreće, ministar Vlade Đorđe Milićević, doživeo čitav niz horor iskustava koja je ispričao u ispovesti za Kurir. 

Nakon što je zaspao na mestu suvozača, na putu iz Beograda ka rodnom Valjevu, nakon buđenja, zatekao je sebe u smrsksanom automobilu koji je upao u kanalizacioni odvod.

Milićević potom završava u bolnici u Valjevu na višečasovnoj operaciji, a potom ga prebacuju u Beograd.

Nakon nekog vremena, uspeo je da bude osoblje da ga vrate u bolnicu u Valjevu, potom je tamo izborio koji dan da provede u svojoj kući.

Doktori su rekli da mora da se vrati, a teške razgovore sa surpugom i ćerkom podelio je u emisiji "Crna hronika".

- Supruga je prvi put zaplakala, nikada do tada, nisam dozvoljavao, nema suza, samo borbe. Sećam se u bolnici u Valjevu su joj rekli da je pitanje da li ću biti živ i da li ću moći da hodam. Ona je rekla da ću se probuditi sigurno, a za to da li će moći da hoda, da ima i ko da ga gura u kolicima. Znam šta su sve morali da vide ona i brat u posetama, oni su svaki dan dolazili za Beograd. Kada imam naveče neku intervenciju, nisu im dozvoljavali da me vide, pa su tako umeli i da dođu u Beograd i samo da se vrate. Pri tome, ne mogu ni da im saopšte kakva je intervencija - započeo je Milićević, pa nastavio o najtežem trenutku:

- Najteži trenutak je, da zaostavim bol i sve, nauči to čovek, ja već šest godina živim sa bolom, bio taj prvi razgovor sa suprugom. Rekao sam joj da ovo nisam ja, ali da ću da se borim, ali da ne znam da li ću sada uspeti. Ona je tu zaplakala prvi put i rekla da ne pričamo na taj način. Rekao sam joj da moram da joj kažem, ona uzima ćerku Ivu i one idu napred, rekao sam da sutra idem i da je molim da ujutru ustanem što ranije, da pozove brata i drugara da me iznesu i da ne želim da se pozdravim sa Ivom.

Međutim i ćerka je ustala rano, a razgovor sa njom je u najmanju ruku emotivan:

- Iva je baš rano ustala, ušla u sobu i pitala gde idem sada. Nikada je ne lažem, pa sam rekao da tata mora da se vrati u Beograd, da imam nešto da završim i da će onda biti uredu. Potom me je pitala da li se sigurno vraćam, šta da kažete? Imam amajliju koju uvek nosim, a u bolnici skidaju sve, pa sam njoj rekao da čuva amajliju dok ne dođem, pa će mi je vratiti. Ona je rekla uredu, ali da ću ja poneti njenog medu i da će me on čuvati. Tako sam otišao.

BONUS VIDEO: