DA LI JE POKOLJ JAGNJADI MOGAO DA SE SPREČI? Stručnjaci otkrivaju - psihopatski poremećaji se vide u detinjstvu, JEDNA GODINA JE PRESUDNA!

U Markovcu, selu blizu Vršca, dečak maloletnik je sekirom usmrtio 12 jaganjaca, što je otkrio vlasnik životinja i podijelio s medijima da mladić dolazi iz disfunkcionalne porodice. Nakon incidenta, dečak je prebačen u Klinički centar Vojvodine, na Kliniku za psihijatriju. 

Nasilje koje se susreće ne samo kroz medije, već i u bližem i širem okruženju, ostavlja tragove na deci i mladima koji često oponašaju ponašanja iz svog okruženja. Skorašnji događaj sa maloletnikom koji je nasilno postupao prema 12 jagnjadi predstavlja jedan od takvih slučajeva.

- Deca po prirodi nisu agresivna toliko da budu i nasilna. Dakle, čim se pojavi tako nešto, gde dete, na primer, koje je nemirno, koje je nestrašno ili ima ADHD, trebalo bi da oseća krivicu i da zna da povređuje svoje roditelje i sve oko sebe. Ako se primeti da dete nema taj osećaj krivice, ako pričamo o psihopatiji onda treba se tome pristupiti na drugačiji način - objašnjava za "Blic" TV klinički psiholog Nikola Ljubičić.

Svi zlostavljači bili su zlostavljani

Stalno suočavanje dece sa nasiljem, bilo u kući, školi, na ulici, ili preko društvenih mreža koje koriste za učenje, zabavu i komunikaciju, može značajno doprineti razvoju agresivnih tendencija koje dovode do nasilnih postupaka. Međutim, stručnjaci naglašavaju da to ne mora nužno biti ishod u svakoj situaciji.

- Ne znači da sva zlostavljena deca postaju zlostavljači. Ne. Ali ona deca koja postaju zlostavljači, ona su sva zlostavljana. To jeste tačno. Postoje ljudi koji su pretrpeli teško nasilje, ali postoji i jedna osobina ličnosti koja se zove rezilijentnost. Šta bi to na našem jeziku značilo? To je znači otpornost. Postoje neki ljudi koji su otporniji prema lošim uticajima ili teškim uticajima ili ružnim uticajima iz spoljne sredine. Znači, od naše rezilijentnosti zavisi kako ćemo se mi izboriti sa nasiljem ili zlostavljanjem koje smo pretrpeli - kaže psihijatar Željka Košutić.

Studije iz prethodnih perioda, koje obuhvataju uzorak od 900 dece, ukazuju na to da je svako drugo dete sklono nekoj formi nasilnog ponašanja, dok 7% njih poseduje hladno oružje, a još 12% izražava želju da ga nabavi. Stručnjaci ističu važnost prevencije kroz specifične programe namenjene pedagozima, učiteljima i nastavnicima. Cilj ovih programa je osposobljavanje obrazovnih radnika da na vreme uoče prve znake problema.

- Ono što je bitno je da roditelji razgovaraju sa decom, da imaju uvid šta deca gledaju na internetu, šta deca čitaju, šta deca rade, za šta koriste društvene mreže. Kada dolazi do devijantnog ponašanja kod mladih i dece, oni se trude da budu u grupama koje dele njihovo razmišljanje i stavove. I vrlo često pripadaju tim grupama na društvenim mrežama. Ustvari, to je negde jeste taj multidisciplinarni pristup - da mi svi zajedno radimo na prevenciji, da kada se primete neki simptomi, da može adekvatno da se reaguje - rekla je Košutić.

Preko 70 odsto psihijatrijskih poremećaja počinje pre 15. godine, što ne znači da će se u startu razviti u svom punom obimu. Ipak, neki simptomi uvek postoje i signal su za reagovanje. Nikakvo nasilje se ne može opravdavati, ali svako nasilje se može sprečiti.

BONUS VIDEO