OVA TRI MESTA SU VEOMA OPASNA KAD KRENE ZEMLJOTRES, A SVI TAMO POTRČE! Profesor sve objasnio - primenite metod "trougao života"!

Nakon nedavnog snažnog zemljotresa jačine 5,4 stepeni Rihterove skale u Crnoj Gori, još uvek se procenjuje šteta, a Srbi s zebnjom prate dešavanja u strahu da se isto ne desi i na našoj teriotriji.

Kada je reč o postupanju u situacijama razornih zemljotresa i identifikaciji sigurnih mesta, profesor Radomir Folić, koji je lično doživeo zemljotres u Skoplju, posvetio je svoj život izučavanju građevinskih tehnika koje bi nas mogli najbolje zaštititi od ovakvih prirodnih katastrofa. On je razvio specifičnu metodu, nazvanu "trougao života", koja identifikuje najbezbednije delove stana.

Profesor Folić je takođe podelio iskustvo američkog kolege koji je bio prisutan u Meksiko Sitiju tokom zemljotresa 1985. godine.

- On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani 'trougao života', a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti `trouglovi` su sigurni tu - objasnio je tada Folić.

Osim stola, što bi inače moglo biti prvo mesto na koje pomislite kao na najsigurnije, zapravo nije najbolja opcija, a to su stepenice. Skrivanje ispod stepeništa takođe nije preporučljivo, jer razlog tome je isti kao i sa stolom.

Profesor Folić takođe upozorava da ni ulazna vrata nisu idealno rešenje.

Kada je reč o zgradama, često se pitamo kako se nose s ovakvim katastrofama, posebno visoke zgrade koje možemo smatrati ranjivim. Međutim, profesor Folić objašnjava da ne sve visoke zgrade su automatski nebezbedne, i da nova gradnja nije nužno slaba.

Kada je reč o seizmičkoj otpornosti, profesor Folić ističe da prenapregnuti beton nije posebno otporan. Međutim, ističe da su zgrade na Novom Beogradu građene u "IMS" sistemu i da su bile ispitane više puta kako bi se proverila njihova otpornost na zemljotrese.

- Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne - precizirao je Folić.

Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.

- Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove - objašnjava.

Podsetimo se, u četvrtak je zemljotres jačine 5,7 stepeni Rihterove skale pogodio Crnu Goru, prouzrokujući veliku materijalnu štetu. Efekti su bili osetni čak do Sarajeva i Beograda. Zemljotres je zabeležen u 4:06 časova i epicentar mu je bio u području Nikšića. Nakon glavnog potresa, podrhtavanje tla nije prestalo, praćeno je nizom slabijih potresa.

(Telegraf)

BONUS VIDEO