INTERVJU: PAVLINA RADOVANOVIĆ - Srbi na Kosmetu su najveći junaci, molim ih sve da ostanu ovde!

Ljudima na Kosovu poručujem da ostanu najveći junaci, kakvi su oduvek i bili. Molim ih da ne odlaze sa Kosova, jer verujem da će bog sve to nekako urediti, da bog već sve uređuje. Samo neka bude mira i ljuvavi, i ako toga dvoje bude konstantno u narednim ogidnama, mi ćemo zauvek da budemo ovde i možemo opstati.

Ovo poručuje 14-godišnja Pavlina Radovanović, koja je bila gost naše emisije ,,Intervju", koja se emituje na Jutjub kanalu Republika news svakog ponedeljka u 20 časova.

 

Devojčica anđeoskog glasa i naš biser sa Kosova i Metohije, koja svojom pesmom nikoga ne ostavlja ravnodušnim otvorila je svoju dušu i ispričala do detalja koliko je teško danas biti dete u Orahovcu na Kosovu i Metohiji. Ograničeni prostorom od 400 metara, kuda srpska deca smeju da se kreću, Pavlina kaže da detinjstvo srpske dece na Kosovu nije lako.

-  Mogu slobodno da kažem da detinjstvo svakog deteta ovde u Orahovcu nije bilo lako, a nije ni dan danas i to bi vam svako dete reklo. Tu su, nažalost i brojne provokacije od strane Albanaca, ali, eto, držimo se nekako. Meni je najviše teško zbog mojih sestara, koje su proživele mnogo gore stvari nego ja. I dan danas mi bude teško kad sa njima o tome pričam, jer svi dobro znamo da je detinjstvo najbolji period života, ali verujem da će jednog dana sve oko nestati i da ćemo kao narod ovde opstati.

*Koliko đaka broji škola u koju ideš?

- Ukupno nas ima 35, u mom odeljenju je bilo devet učenika, a sad nas je pet.

* Da li si nekada poželela da odeš iz Orahovca, da živiš slobodno, kao neki drugi tvoji vršnjaci?

- Sad dok sam dete mi to nije želja. Ja bih da ostanem ovde sa svojim roditeljima, jer ako su oni moglu da ostanu ovde u sred rata što onda ne bih i ja? Ipak, dolaze i srednja škola, fakultet i to će verovatno da me nanese negde put Centralne Srbije, ali i možda i u neki drugi grad na Kosovu i Metohiji, ali Orahovac će uvek u mom srcu imati posebno mesto. 

* Da li možeš da kažeš za sebe da si srećno dete?

- Mogu, zašto da ne? Imam oko sebe drugare i prijatelje, sa kojima se družim i smejem i trudimo se da nas okolnosti ne remete. 

* Ti si svojim glasom osvojila srca mnogih ljudi iz Srbije, Republike Srpske, ali i Rusije. Kako si uplovila u svet muzike i odakle ta ljubav prema pevanju?

- Ja sam počela da pevam od pete godine i tako sam pevušila, kao mala, sve dok jedan snimak nije postao viralan. Od tada sam imala svoj prvi solisitički koncertu u Ruskom domu, tada sam imala 12 godina, a godinu dana pre toga sam bila u Republici Srpskoj, gde sam već pomalo nastupala, u Banjaluci, Brčkom, Bjeljini...Uglavnom odatle sam krenula.

* Etno-muzika je nešto što najčešće izvodiš? Odakle ljubav prema toj vrsti muzike?

- Moja starija sestra takođe peva, ali ona malo više peva pop ili zabavnu muziku, međutim pevala je i te, da kažem, kosovske pesme i onda sam ja uz nju nekako krenula. Naravno, tu je bio i čika Gavra (Gavrilo Kujundžić), koji je pisao mnoge od tih pesama, koje ja izvodim, on je svirao harmoniku i tako smo krenuli da sarađujemo. On mi je dosta pomogao, zajedno smo pevali te izvorne i etno pesme i sa njim sam od samog početka.

* Da li kroz pesme koje pevaš izražavaš neku vrstu emocija prema svom rodnom kraju, Kosovu i Metohiji, Orahovcu?

- Da. Ja baš nekako pokušavam da u pesmama pronađem makar nekiliko rečenica kojima bih nešto rekla, kako bih spojila Srbe. Pokušavam da kroz pesme koje pevam spojim narod, da zavlada mir i da nekako bude što više ljubavi među ljudima, da nema mržnje...Jer, ako bude mržnje, samo ćemo se kao narod raspasti.

* Bila si napadana upravo zbog svega onog što radiš, bili su ti upućeni sramni komentari da nas ,,vraćaš u srednji vek"? Kako si se osećala u tim trenucima?

- Ne bih mnogo o tome govorila, jer to nije razlog da bih se ja potresala i brinula. Razumem te ljude, nisam se na to obazirala. Svi su mi o tome pričali, ali ja kao ja, to nisam ni ispratila. Trudila sam se da na takve stvari ne odgovaram i smatram da je to pametna odluka. Jednostavno je, baš kao što moja mama voli da kaže, Bog sve gleda, a najbolji odgovor na celu tu situaciju, svakako su moje nagrade i uspesi koje sam posle toga ostvarila.

* Da li ima neka pesma koja ti je posebno draga i koju najviše voliš da izvodiš?

- To su uglavnom pesme sa Kosova, ali najdraže pesme tek treba da izađu. Spremam jedan novi muzički projekat, koji producira manastir Hilandar. Trenutno pesma koju najradije izvodim je pesma ,,Orahovcu, bašto rajska" koju je napisao čika Gavra, ona mi je nekako najemotivnija, baš zato što govori o mom Orahovcu.

* Učinila si to da ljudi čuju za Orahovac, meštani kažu da si im upravo ti otvorila vrata ka svetu. Jesi li ponosna na to? 

- Ne mogu da kažem da sam ponosna, jer sve ovo što radim ja radim zaista iz srca i duše, a ne iz nekih drugih razloga. Ja sam samo želela da predstavim svoj narod iz Orahovca, da pomognem crkvi koja se ovde gradi, Uspenje presvete Bogorodice, za koju je već sakupljen određen novac i to mi je cilj da se završi. 

* Kako uspevaš da napraviš balans između školskih obaveza i ovih drugih aktivnosti koje imaš?

- Meni je to napočetku bilo teško, ali kasnije, kako sam više nastupala onda sam polako ulazila u ritam, nosila sam i knjige kako bih učila. Jednostavno, kada čovek nešto hoće i želi onda sve može.

 

BONUS VIDEO: