"TRAŽILA SAM DNK, A DOKTORKA ME JE PITALA: ŠTA ĆE VAM?" Aleksandri su rekli da joj je beba preminula, ona veruje da joj je dete ukradeno i živo

Afera krađa beba odavno potresa ove prostore. Navodno su, naročito 80-ih godina prošlog veka, deca masovno nestajala iz porodilišta. Ova tema je bila centralna tačka današnje emisije "Ni 5 ni 6" u kojoj su učestvovale Ana Pejić, predstavnica Vojvođanskog udruženja roditelja ukradenih beba, Aleksandra Blagojević, majka ukradene bebe, i Ljilajna Stevanović, takođe majka ukradene bebe.

 

Sumnjive okolnosti

Aleksandra Blagojević je detaljno opisala događaje oko porođaja i šok koji je usledio nakon saznanja da joj je dete navodno preminulo.

Ona je istakla da je dobijanje informacije oko smrti deteta, da su bile okolnosti koje su izazvale sumnju, a nedostatak konkretnih dokaza dodatno je pojačao tu sumnju.

- Ja sam se porodila 6. septembra 2018 godine. Problem je nastao kada sam primila informaciju da je dete umrlo 8. septembra. Javili su nam u pola 2 popodne da se to desilo u 6 ujutru. Dan, dva pre toga vi nemate nikakve informacije. Tu se meni budi mala doza sumnje koja je posle prerasla u nešto drugo.

Foto: pixabay.com

Dodatno, otkrila je da je dete, prema medicinskim evidencijama, "bukvalno ne postojalo", što je bio šokantan podatak.

- Postojala je velika mogućnost da je dete umrlo, ali je problem nastao kada mi nismo videli to dete dok je boilo živo niti smo ga videli kad je umrlo. Posle dugog i mukotrpnog procesa, zahteva za ekshumaciju i td, došli smo do saznanja da dete bukvalno ne postoji. To je nešto neobjašnjivo. Vi tamo vidite neki crveni kvadratić. Nema ga u sistemu, blinka, crven je. To su podaci koji postoje u sistemu i mi tražimo pristup tim podacima. Ako je dete umrlo što se boje da nam to pokažu. Dokažite nam da je dete umrlo.

 

Borba za istinu i pravdu

Ana Pejić je istakla problem pristupa podacima u bolnicama, naglašavajući da roditelji traže dokaze o smrti svoje dece, ali se suočavaju sa zatvorenim sistemom podataka. Takođe, Ljilajna Stevanović je otkrila da gotovo nijedna majka ukradene bebe u Srbiji nema informacije o mestu sahrane svoje dece, što dodatno komplikuje proces traženja istine i pravde.

- Sve do jedne nemamo podatke gde su sahranjena naša deca. Aleksandra koja se porodila u Banjaluci, imala je "sreću" da su oni navodno sahranili dete, pa je ona dokazala da deteta nema. Znači ona ima grob, a mi nemamo ni groba.

Nedostatak podrške i nelogičnosti u medicinskom postupanju

Majka ukradene bebe, Aleksandra Blagojević, je iznela svoje iskustvo sa medicinskim osobljem tokom celog procesa, ističući nedostatak podrške i nelogičnosti u postupanju lekara. Ona je istakla da je odmah nakon saznanja za smrt deteta zatražila DNK testiranje i obdukciju, ali je naišla na nerazumevanje i nelogičnosti u postupanju medicinskog osoblja.

- Kada sam shvatila da je stvar ozbiljna tražila sam odmah DNK i obdukciju. Jedna doktorka koja je bila tu rekla mi je malo manje ljubazno i ne baš srdačno da se to svakako radi, ali da se rezultati čekaju mesec i po dana. Onda mi je u istom tonu rekla: Šta će vam DNK, valjda znate koja ste krvna grupa? Eto to vam je naša medicina - navela je Aleksandra.

BONUS VIDEO: