PRIČA OVE BAKE ĆE VAS RASPLAKATI: "Nadživela sam svoju decu"

Vera, osamdeset trogodišnjakinja, ima jedinstvenu životnu priču koja je ispunjena izazovima i gubicima, ali istovremeno obogaćena optimizmom i snagom duha. Kroz niz teških životnih situacija, ona je uspela da sačuva svoju nezavisnost i pozitivan stav, što je inspiracija mnogima.

Vera je morala da preuzme odgovornost za svoju porodicu još u dvadesetim godinama, nakon što ju je suprug napustio ostavivši je samu sa troje male dece. Bez ikakve pomoći, radila je noću i vikendom kao konobarica kako bi obezbedila hranu i krov nad glavom za svoju decu. Međutim, tragedija ju je zadesila kada je prvo izgubila sina od leukemije sa samo 11 godina, a zatim i drugog sina koji se utopio sa 20 godina. Ova niz nepredvidivih događaja bi slomio mnoge ljude, ali Vera je uspela da zadrži svoju snagu i odlučnost.

- U dvadesetima me je ostavio suprug, i to sa troje dece u starosti od 2, 3 i 4 godine. Nisam dobijala nikakvu pomoć ni od države ni od njihovog oca pa sam radila noću i vikendom kao konobarica da bi imali hranu i krov nad glavom. Moje najmlađe dete, sin, umro je od leukemije kad je imao 11 godina. Moje drugo dete, takođe sin, utopio se kad je imao 20 godina. Još uvek imam ćerku. Ona i njen muž ne žive blizu mene. Pre otprilike pet godina uspeli su da usvoje dvoje dece koja su bila teško zlostavljana. Jedno je dete imalo dva meseca, drugo godinu dana, kad su ih dobili. Ovo leto imaće će pet i šest godina - kaže baka Vera.

Iako je prošla kroz teške životne okolnosti, Vera nije dozvolila da je to slomi. Sa 83 godine, ona i dalje živi samostalno, brinući se o svojim potrebama i željama. Iako njena ćerka i njen muž ne žive blizu nje, Vera se trudi da bude samostalna i da se brine o sebi. Poseduje mobilni telefon, računar i automobil, što joj omogućava da obavlja sve što joj je potrebno. Važno je istaći njenu odlučnost da ostane nezavisna i da ne traži društvo na silu.

- Moja ćerka nikad nije mogla da ima biološku decu. Budući da ona ima pune ruke posla i ta dva dečačića je trebaju, pokušavam se sama brinuti za svoje potrebe i želje. Imam mobilni, kompjuter i auto, tako da još uvek mogu izaći i obaviti sve što treba. Važno mi je što duže ostati samostalna. Ne tražim društvo na silu. Moji unuci su mi dovoljni. Volim da idem i igram se sa momcima što je češće moguće, iako je uvek potreban veći deo sledećeg dana se vratim u svoju kolotečinu. Sve je malo otežano kako čovek bude stariji, ali to nije razlog za predaju. Kad se vratim kući, opet sam sama u svoja četiri zida, ali ne osećam se jadno - nastavlja Vera.

Vera ističe da je njena vera i proučavanje Biblije ključno u održavanju njenog pozitivnog duha. Istovremeno, njeni unuci predstavljaju izvor radosti i zabave za nju. Kroz teška vremena, ona uspeva da pronađe snagu u svojoj porodici i veri, te se ne boji smrti već se raduje danu kada će se ponovo okupiti sa svojim voljenima na "onome svetu".

- Iznad svega uživam čitati i proučavati Bibliju tako da stvarno nikad ne mogu biti usamljena. Mojih troje dece za mene je bila najveća radost. Ne bojim se smrti već se veselim danu kada ćemo opet svi moći biti zajedno, na onome svetu - opisala je svoj život i svoja razmišljan ona u svojoj objavi na forumu Quora.

(Moje vrijeme)

BONUS VIDEO: