ZABORAVLJENI VASKRŠNJI OBIČAJI: Domaćica na veliki hrišćanski praznik PRIČEŠĆUJE PORODICU, DAJE NOVAC I JAJE - Jaka simbolika!

Nekada nije svako selo imalo sveštenika i crkvu pa je domaćica preuzimala tu ulogu za vreme Vaskršnjih praznika!

Simbolika ovog običaja od starina predstavljala pričešće, koje je obavljala domaćica. Ona je dan ranije umesila hleb, a parčence zagrize onaj koji skače preko praga - to je bila nafora. Onda ga jajetom iz činije protrlja po obrazima i čelu da bude rumen i zdrav, pa poprska vodom sa zdravcem i biljem. Nije svako selo imalo sveštenika i crkvu, pa je domaćica preuzimala tu ulogu i kroz ovaj obred pričešćivala članove porodice.

Najveći hrišćanski praznik Vaskrs crkva praznuje još od drugog veka, a bojenje jaja koje simbolizuje ovaj praznik, prihvatila je tek u 12. veku. Narod u Srbiji počeo je s običajem bojenja jaja tek u 16. veku. Nekada se ovaj praznik proslavljao dosta skromno, a u narodu se govorilo da je "najsiromašniji" jer se proslavlja u vreme ranog proleća kada su se domaće zalihe potrošile.

Vaskrs je praznik koji se najviše raspoznaje po crvenom jajetu. Ono je univerzalni simbol, jer iz njega nastaje život. Nažalost, neki običaji koji se se vezivali za ovaj praznik, danas su samo uspomena.

Posle uskršnjeg ručka nekada je bio običaj da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu. Slanje pismenih čestitki za Vaskrs, deo je srpske građanske tradicije.

Skromnost je ranije bila smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je poslednjih godina komercijalizovan, što je došlo sa Zapada. Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, a danas se otišlo mnogo dalje za protestantskom, potrošačkom logikom. Danas se kupuju razni pokloni, izmišlja se svašta, poput uskršnjih zeka koji nemaju simboliku u Vaskrsu, a uobičajilo se i da na trpezi treba da bude i neko jelo od jagnjetine.

Verovanja i običaji/Jaje ima važnu ulogu

ono se stavlja u prvu brazdu, u žito ili prilikom sejanja
razbija se o rog volu pred oranje
jaje je odbrana od uroka i grada
u Stigu je običaj da žena daruje detetu koje prvi put vidi paru, sreće radi, a jaje života radi
pre svanuća domaćice su u prošlosti mesile uskršnji kolač, u koji su stavljale po tri crvena jajeta
u narodnoj obrednoj praksi bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, a posebno deca, rano ujutro umiju vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje radi dobrog zdravlja

Prof. dr Vesna Marjanović, etnolog-antropolog, rekla je ranije za Kurir da je komercijalizacija praznika donela posebne ponude.

- Danas se na tržištu nalazi raznovrsna ponuda u simbolima samog praznika - od uskršnjih jaja, ukrasnih farbanih jaja, dečjih igračaka i slatkiša u obliku zeca do posebnih dekorativnih tekstilija i drugog aksesoara za prazničnu trpezu - navela je ona tada.

BONUS VIDEO