MLADI ŽELE DIJAGNOZU, JER JE TO U TRENDU: Psiholog o novim ekstremima i besplatnim seansama! Zakazivanje na Instagramu i TikToku!

Mladi danas mnogo više vode računa o mentalnom zdravlju, ali postoje i oni koji su u toj meri zabrinuti za svoje mentalno zdravlje da im je ponekad čak važno da imaju "dijagnozu", jer je to sad u trendu - ukazala je doktorka Snežana Mrvić, klinički psiholog u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

Doktorka Mrvić je objasnila da mentalno zdravlje nije stigma među mladima kao što je to bio slučaj ranije, te da su mladi danas spremniji da se obrate za stručnu psihološku pomoć.

- Razlika između današnjih mladih generacija u odnosu na nas, milenijalce, jeste to što su mladi sada mnogo više samosvesni i introspektivni. Oni danas više vode računa o mentalnom zdravlju. Naravno, postoje i drugi ekstremi gde su mladi toliko zabrinuti za svoje mentalno zdravlje da im je ponekad čak važno da imaju neku "dijagnozu", jer je to sad u trendu. Naročito, ADHD (poremećaj pažnje) i visokofunkcionalni autizam - rekla je dr Mrvić za Uranak na K1 televiziji.

Zakazivanje putem Instagrama i TikToka

Doktorka je govorila i o Centru za brigu o mentalnom zdravlju mladih (CEZAM), koji je nedavno otvoren u Resavskoj ulici u Beogradu. To je mesto gde mladi uzrasta od 10 do 30 godina, potpuno besplatno, mogu da zatraže psihosocijalnu podršku.

- Interesovanje je zaista veliko. To su uglavnom mladi koji dolaze sa nekom psihopatologijom svakodnevnog života, kako mi to obično nazivamo. To ne moraju nužno da budu neki teški problemi, ali će mladi sigurno doći zato što smatraju da je neki njihov problem nerešiv. Međutim, ono što je važno jeste prevencija mentalnog zdravlja - istakla je dr Mrvić.

Ona je objasnila da se termini zakazuju putem Instagram i TikTok stranice cezam.bgd.

- Na tim stranicama postoji link, dakle, samo se uz jedan klik može da se izabere termin i to je sve. Svako će dobiti pet besplatnih seansi, u trajanju od po 45 minuta. Centar je otvoren svakog radnog dana, od 12 do 20 časova. Trenutno radi 12 psihologa, u dve smene, seanse traju 45 minuta, tako da ćemo za sada moći da primimo osam mladih ljudi dnevno - navela je doktorka.

Posledice majskih tragedija

Inače, Centar je nastao na inicijativu radne grupe Vlade Srbije za podršku mentalnom zdravlju na čelu sa Institutom za mentalno zdravlje koje je prepoznalo potrebu za ovakvim centrom. Ni godinu dana od dva masovna ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u selima Dubona i Malo Orašje, rane ne zaceljuju.

- Nakon majskih tragičnih događaja, psiholozi i psihijatri su radili i sa mladima pogođenim tim tragedijama i uopšte sa svim ljudima koji su u tom trenutku zatražili pomoć. Iskustvo je pokazalo da je i dalje potrebna takve vrste pružanja podrške - istakla je dr Mrvić.

Ona je dodala da će nakon pružanja podrške u Centru, psiholozi proceniti u svakom pojedinačnom slučaju da li je neophodan dalji rad sa stručnjakom.

- Pre nego što je Centar otvoren, mi smo radili u Dečjem kulturnom centru i ako bi se identifikovalo da postoji nešto što prevazilazi naše kapacitete, obavezno smo pacijente upućivali dalje u Institut za mentalno zdravlje ili u neku drugu ustanovu. Naravno, ono o čemu mi razgovaramo sa pacijentima je vrlo poverljivo i ostaje između nas, osim ako postoji naznaka da je u pitanju neko samodestruktivno ponašanje, ili heterodestruktivno koje je usmereno ka nekom drugom, tad treba da se reaguje - kaže doktorka.

Edukacija volontera

Osim podrške, mladi će moći da učestvuju u različitim programima prevencije ili da kao budući stručnjaci budu deo volonterske mreže mladih za vršnjačku podršku u školama, na fakultetima i različitim manifestacijama.

- Centar će se baviti i edukacijama. Psiholozi će edukovati volontere kako da pruže tu prvu, primarnu podršku, i svako ko želi, može da se uključi. Postojaće i razni kreativni centri, interaktivne grupe i ono što je važno su paneli za roditelje, odnosno edukativne grupe za roditelje. Na primer, govorićemo o tome kada se roditelji adolescenata ili mlađe dece susretnu sa nekim promenom u ponašanju, kako da razlikuju da li je to adolescentska kriza ili razvojna kriza, ili je to ipak problem na koji bi trebalo obratiti pažnju - objasnila je dr Snežana Mrvić.

BONUS VIDEO