DEČAK IZ ODŽAKA PIO PO 7 LITARA SOKA DNEVNO! Srbiju drma PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Svako treće dete u Srbiji pati od GOJAZNOSTI

Dečak iz Odžaka pio je sedam litara soka dnevno, zbog čega je morao da bude lečen zbog prekomerne težine u Specijalnoj bolnici "Čigota" na Zlatiboru, otkriva direktorka ove ustanove dr Snežana Lešović.

Da je situacija sa viškom kilograma kod mališana zabrinjavajuća, ukazuju zvanični podaci "Batuta" da je svako treće dete u Srbiji gojazno, a svako peto ima prekomernu težinu.

Svetska zdravstvena organizacija je gojaznost definisala kao bolest, a jedan od glavnih uzroka naglog porasta gojaznih jesu nezdrave navike u ishrani.

Foto: Shutterstock

 

Epidemija gojaznosti

Primarijus doktor Snežana Lešović, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata Specijalne bolnice "Čigota" na Zlatiboru, istakla je da nju i njene kolege posebno brine unos slatkih napitaka kod dece nakon što su se susreli sa slučajem dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka.

- Reč je o previše kaloričnoj ishrani, preskakanju obroka, nekontrolisanom unosu grickalica i slatkiša između planiranih obroka. Posebno nas brine unos slatkih napitaka. Imali smo jednog dečaka iz Odžaka koji je pio sedam litara slatkog soka dnevno i možete misliti kako je bilo njegovo zdravstveno stanje posle takve ishrane. Roditelji su podigli kredit i tri meseca je lečen kod nas u Centru. Mogu slobodno da kažem da je on spasen pošto nije dobio dijabetes - kaže Lešovićeva i napominje da je gojaznost bolest i da imamo epidemiju gojaznosti.

- Svako peto dete ima prekomernu težinu, a svako treće je gojazno. Smatra se da će za veoma kratko vreme broj gojazne dece na našim prostorima preći brojku od 215.000 i sve to zbog lošeg životnog stila i navika.

Foto: Najslađi ukusi Beograda

 

Sklonost malignitetima

Da je došlo do porasta broja gojazne dece saglasan je i pedijatar Saša Milićević, koji kaže da je najbolji pokazatelj toga rezultat sistematskih pregleda kojima se beleži sve veći broj mališana koji boluju od dijabetesa i imaju deformitete kičme i stopala.

- Gojaznost je bolest, ali ako kažete roditelju da njegovo dete boluje od prekomerne težine, oni to ne shvataju ozbiljno bez obzira na to što ih upozoravamo da su gojazna deca sklonija malignim oboljenjima, hroničnim bolestima kao što su dijabetes i astma i češće im se javljaju deformiteti tela. Takođe, zbog unosa prevelike količine masne i nezdrave hrane dolazi do opterećenja pankreasa i jetre, što dalje vodi u nastanak insulinske rezistencije. Gojazna deca imaju i psihičke probleme, jer ih zadirkuju vršnjaci, što je jako traumatično - ističe Milićević i dodaje da su podjednako skloni gojenju i dečaci i devojčice.

Foto: pixabay.com

 

Prema njegovim rečima, gojaznost može biti izazvana naslednim faktorima, ali najčešće uzrok leži u lošim životnim navikama, prekomernom unosu nezdrave hrane i manjku fizičke aktivnosti.

- Ako postoji genetska predispozicija za gojaznost, odnosno ako su roditelj deteta takođe gojazni, opet se postavlja pitanje kakve su navike roditelja, kakav primer daju i kakve obroke spremaju svojoj deci. Sve manje roditelja sprema zdrave, kuvane obroke, daju deci brzu hranu i gazirana pića. Da ne pričam o tome da deca dolaze po opravdanja kako bi bila pošteđena fizičkog u školi, što je u direktnoj vezi sa porastom gojaznosti jer se ne bave fizičkom aktivnošću - kaže Milićević.

Sramota ih da nose obrok od kuće

Iz ove neravnoteže hranljivih materija posledično dolazi veći procenat masnih ćelija u organizmu i neminovno postepeno povećanje broja kilograma.

- Mit "Sramota je poneti obrok od kuće" itekako je prisutan već od 3. I 4. razreda osnovne škole, gde smatram da je neophodno svaki roditelj svojim primerom pokaže da i sam nosi hranu na posao, ali i edukacija đaka od strane prosvetnih radnika i podizanje svesti o posledicama brze i industrijske hrane po njihovo zdravlje. Ja često u radu sa decom napravim porđenje, da će im se drugari smejati i zbog užine koju ponesu i zbog viška kilograma koji imaju, a da je za njihovo dobro bolje da biraju zdravu užinu, svoje zdravlje i svoj lepši i zdraviji izgled - priča nutricionista.

Zbog prečestog konzumiranja industrijske i brze hrane vremenom menjaju se i čula ukusa školaraca, pa onda izbegavaju kuvane obroke kod kuće, pa se njihova ishrana u popodnevnim časovima ponovo svodi na naručivanje hrane u vidu burgera, pljeskavica, palačinki…

BONUS VIDEO