STIŽE RAZORNO NEVREME 100 PUTA JAČE OD SUPERĆELIJSKE OLUJE! Meteorolog upozorio građane - Evo kada nastupa haos!

Profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, osvrće se na početak leta, koji meteorološki otpočinje 1. juna, dok će astronomski stići 20 dana kasnije. On analizira kakvo leto možemo očekivati, da li će superćelijske oluje ponovno biti pretnja, kao i posledice globalnog zagrevanja.

Profesor Đurđević najavljuje za RTS period koji je topliji i koji će verovatno, kako kaže, potrajati do kraja juna. Leto astronomski stiže 20, a ne 21. juna.

- To ne menja ništa u principu. Pitanje je pozicije planete Zemlje u smislu njene rotacije oko Sunca, tako da povremeno se ta astronomska godišnja doba pomere za dan, dva, u zavisnosti od toga koliko je prošlo vremena - rekao je profesor Đurđević na javnom servisu.

Meteorolozima leto počinje 1. juna, i traje do 31. avgusta.

Govoreći o vremenskim prilikama tokom prvih šest meseci ove godine, gost Jutarnjeg programa rekao je da je početak godine bio izuzetno topao, kao i jesen i zima koje su za nama.

- Sve do neke sredine aprila smo imali izuzetno toplo vreme u našoj zemlji. Suša je bila takođe prisutna, imali smo ozbiljan deficit padavina. Sad se situacija malo popravila po pitanju suše, i od sredine aprila pa do kraja maja imali smo relativno pristojno vreme, otprilike s nekom temperaturom koja je očekivana za ovo doba godine. Možda je u jednim periodima bilo nešto toplije, ali nismo imali, da kažem, neku temperaturu koja je ispod proseka, tako da u ovih zadnjih meseci i po vreme je bilo otprilike u nekim očekivanim granicama, što nije loše posle ovako velikih anomalija koje smo imali u prvom delu godine - rekao je profesor Đurđević i dodao da se očekuje leto s temperaturom iznad proseka

Toplotni talasi i rizik od superćelijskih oluja

Dodaje da, ono što je postalo karakteristično za našu zemlju - jesu toplotni talasi koji se pojavljuju u toku leta, kojih je u prošlosti bilo značajno manje nego danas, i koje možemo očekivati i nadolazećeg leta

- Svako leto koje pred nama je potencijalni rizik da imamo i superćelijsku oluju. Trenutno ne znamo da li ćemo ovog leta imati takvu pojavu, pošto se o olujnom nevremenu može prognozirati tek nekoliko dana pre nego što nastupi. Tako da ne možemo tako puno unapred da vidimo. U narednih desetak dana, petnaest dana, sigurno nećemo imati, ne bi trebalo da imamo neka jača nevremena - kaže profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Đurđević je objasnio i kako vremenske anomalije mogu da utiču na bezbednost ljudi

- Iako superćelijske oluje imaju tu impozantnu pojavu koja privlači mnogo pažnje, u stvari tokom toplotnih talasa se dešava da imamo veću smrtnost nego što je to prosek ili očekivani broj tokom godine. Godine. 2022. zbog velikih toplotnih talasa koji su bili u Evropi imali smo preko 6.000 ljudi koji su preminuli, odnosno tih nekih dodatnih smrti koje se ne bi desile, da nije bilo toplotnih talasa. U našoj zemlji je bila procena za tu godinu da smo imali oko 500 smrti iznad očekivanih vrednosti, tako su toplotni talasi izuzetno opasne vremenske pojave. Treba da postoje opet neka vrsta upozorenja ili neka vrsta saveta kako da se ljudi ponašaju tokom tih talasa, da što manje vremena provode napolju, da u toku noći pokušavaju da spavaju u nekim prostorima koje su rashlađene - ističe prof. Đurđević i dodaje da bi upravo toplotnim talasima trebalo posvetiti više pažnje u odnosu na superćelijske oluje, koja takođe mogu da nanesu štetu, ali su, prema rečima klimatologa, manje opasni po zdravlje ljudi od toplotnih talasa.