NA POPULARNIM IZLETIŠTIMA VELIKI BROJ KRPELJA! Pazite se, prenose opasnu bolest!

Kiša i vlažno vreme ovih dana produžili su sezonu krpelja, koji se sada mogu naći na raznim mestima, posebno na popularnim izletištima u Beogradu poput Ade Ciganlije, Avale, Topčidera i Košutnjaka. Ono što zabrinjava je da je čak 20 odsto testiranih krpelja zaraženo bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju kažu za "Blic" da se u ovom periodu registruje povećan broj krpelja.

- Jun je mesec sa optimalnim vremenskim uslovima za rast i razvoj krpelja u našem podneblju. To potvrđuju podaci dobijeni monitoringom koji pokazuju da se u ovom vremenskom periodu beleži povećana brojnost populacije krpelja - naglašavaju u ovom Zavodu.

Zaraženi krpelji vrebaju od neuređenih mesta do popularnih izletišta

Krpelji su prisutni na raznim mestima, a tamo gde se beleži njihova velika brojnost, beleži se i veći broj zaraženih krpelja.

- Areal rasprostranjenja krpelja je veoma raznolik, od uređenih, neuređenih, ruderalnih staništa, do objekata za smeštaj domaćih životinja i stambenih objekata. Na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja Zavoda za biocide i medicinsku ekologije utvrđena je pozitivna korelacija između broja zaraženih krpelja i lokaliteta sa povećanom brojnošću broja glodara koji su rezervoari pomenute bakterije - navode iz Zavoda i dodaju:

- Na teritoriji grada Beograda povećana brojnost krpelja je utvrđena na lokalitetima sa povećanom frekvencijom ljudi i domaćih životinja tokom godine, odnosno na popularnim izletištima naših sugrađana: Ada Ciganlija, Avala, Topčider, Košutnjak. Analizom uzoraka krpelja sa tih lokaliteta utvrđeno je prisustvo zaraženih jedinki.

Inače, u ovom periodu veliki broj građana donosi krpelje na PCR analizu u laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kažu u ovoj ustanovi, kako bi se utvrdilo da li su zaraženi bakterijom Borelia bulgdoferi, izazivačem lajmske bolesti.

- Od ukupnog broja donetih krpelja na analizu, 20 odsto je bilo pozitivno i ta činjenica ukazuje da je neophodno donositi ih na testiranje kako bi se na vreme otkrilo da li je on zaražen pomenutom bakterijom - ističu iz Zavoda.

Kako je ranije za "Blic" objašnjeno u ovom Zavodu, ukoliko je krpelj zaražen potrebno je oko 48 sati da on prenese bakteriju u telo čoveka.

Osim Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, testiranje na lajmsku bolest o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), osiguranik, uz uput izabranog lekara, može da obavi u većem broju zdravstvenih ustanova u Srbiji među kojima su:

• Vojnomedicinska akademija (VMA)
• Klinički centar Kragujevac
• Klinički centar Srbije
• Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"
• Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak",
• Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
• Zavodi i instituti za javno zdravlje u gradovima širom Srbije.

Na ovom linku čitajte sve o invaziji krpelja i kada hitno treba da se javite lekaru.

Faktori koji pogoduju razvoju krpelja

Za većinu vrsta krpelja, period od sredine marta do sredine juna predstavlja vreme kada su najaktivniji.

- U to doba polažu jaja, razvijaju se, pronalaze konačnog domaćina na kome će izvršiti svoju reproduktivnu ulogu. U periodu od sredine juna do kraja avgusta, nastupa vreme kada se nove jedinke još nisu izlegle, tako da je u tom periodu slabija frekventnost njihovog nalaženja. Temparaturni optimum aktivnosti, odnosno period kada najveći broj krpelja traga za domaćinom, je pri temperaturama od 20-25 stepeni - objašnjavaju u Zavodu.

Kako dodaju, osim temperature važan faktor je i vlažnost vazduha, tako da je optimalan iznos 45-80 odsto vlažnosti vazduha.

- Za one vrste koje borave na otvorenim staništima, značajan uticaj ima sunčano zračenje koje dovodi do akumuliranja toplote u telo krpelja koji je hladnokrvna životinja, što im omogućava početak aktivnosti i na nižim temparaturama. Sve ovo nam govori da trenutne vremenske prilike, samim tim i trenutno vlažno vreme, i te kako pogoduju krpeljima, što se ogleda u povećanoj brojnosti, ukoliko se ne primenjuju adekvatne mehaničke i hemijske mere za smanjivanje njihove brojnosti. Ono što mi na ličnom planu možemo uraditi je da pri izlasku u prirodu budemo adekvatno odeveni, uz korišćenje repelenata za odbijanje krpelja.

Preporuke Zavoda za boravak u prirodi

• Upotreba repelenata prilikom boravka u prirodi
• Izbegavanje boravka u ugroženim područjima
• Dobra zaštita odećom (čarape navučene preko pantalona, vrat dodatno zaštićen maramom, a kosa kačketom ili šeširom)
• Obavezan pregled celog tela po povratku iz prirode
• Nositi odeću svetle boje kako bi se krpelj što lakše uočio i napravljenu od glatke tkanine za koju on ne može da se uhvati
• Po povratku iz prirode tuširanje sa dosta šampona, krpelj pre uboda luta po telu nekoliko sati, pa ga je moguće skinuti i pre uboda tuširanjem
• U slučaju uboda skinuti krpelja pincetom bez upotrebe raznih hemijskih sredstava
• Pratiti mesto uboda nekoliko dana
• U slučaju pojave crvenila koje se koncentrično širi oko mesta uboda, obavezno se javiti nadležnoj zdravstvenoj ustanovi
• Izvađen krpelj može se doneti na analizu u Zavod za biocide radi provere da li je zaražen bakretijom borelijom

U slučaju sumnje na kasne faze Lajmske bolesti kod pacijenta, moguće je u Zavodu za biocide uraditi analize na prisustvo IgG i IgM antitela.

BONUS VIDEO