POMOZIMO HEROINI! JELENA JE OPERISALA MOZAK I OD TADA NE HODA: Porukom 1625 na 3030 pokažite koliko ste humani!

Jelena je imala operaciju na mozgu i od tada ne može da hoda. Pomera desnu ruku i govori. Da bi se oporavila, potrebna joj je fizikalna terapija i logoped.

Foto: Fondacija Budi human

Molim Vas, širite dalje. 1625 na 3030.

Podsećamo, visoke temperature postale su svakodnevica u Srbiji, a najmlađi su naročito pogođeni vrućinama. Pedijatar i pulmolog dr Aleksandra Vukov otkrila je kako deca podnose visoke temperature i koje mere roditelji treba da preduzmu kako bi ih zaštitili.

- Deca teško podnose visoke temperature, posebno u zatvorenom prostoru. Njihov metabolizam je drugačiji, a termoregulacioni centar nezreliji nego kod odraslih. U prostorijama sa temperaturom iznad 35 stepeni, deca se lako mogu pregrejati, što može dovesti do dehidratacije - istakla je dr Vukov.

Prema njenim rečima, dehidratacija je prvi stepen problema. Kada su deca izložena visokim temperaturama i ne unose dovoljno tečnosti, mogu postati malaksala, imati povišenu temperaturu, povraćati i biti konfuzna.

- U takvim situacijama, deca moraju hitno kod lekara - dodala je dr Vukov.

- Klima uređaji takođe mogu biti problematični ako nisu pravilno korišćeni. Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od 5 do 10 stepeni, zavisno od uzrasta deteta - rekla je dr Vukov i dodala:

- Posebno je važno da klima uređaj ne bude usmeren direktno na decu, jer to može izazvati prehladu.

Dr Vukov naglašava važnost pravilne hidratacije dece:

- Deca se kreću, trče, igraju, što znači da se brže znoje i gube tečnost. Važno je da im se redovno nudi voda kako bi se izbegla dehidratacija.

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje može nastupiti kada je dete predugo izloženo visokim temperaturama.

- Simptomi toplotnog udara uključuju malaksalost, povišenu temperaturu, povraćanje i konfuziju. U takvim slučajevima, hitna medicinska pomoć je neophodna - upozorava dr Vukov za Kurir.