ARNO GUJON POSLAO MOĆNU PORUKU NAŠEM NARODU: SRBI NA KOSOVU I METOHIJI DOČEKAĆE SLOBODU I MIR!

I Francuz i Srbin. Krajem maja postavljen je na čelo Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju sa zadatkom da uspostavi novo telo čiji je primarni posao, kako kaže, da poboljša imidž Srbije u svetu, uz kreiranje jasnih poruka namenjenih međunarodnoj javnosti.

Arno Gujon odgovarao nam je na perfektnom srpskom. Koristi čak i izraze i konstrukcije koji nisu toliko uobičajeni u našem jeziku. To je dokaz koliko se potrudio i, u krajnjem slučaju, koliko se saživeo s narodom čiji je sada i sam deo.

Arno, za početak, ovaj intervju pravimo u vreme kada Hrvatska organizuje niz manifestacija kojima slavi ubijanje i progon Srba u zločinačkoj akciji "Oluja".

- Danas odajemo počast za 1.852 ubijenih Srba i 250.000 proteranih duša. Dan kada se sećamo svih žrtava koje je oluja zla pokosila pre 29 godina. Ovo je težak period godine za Srbe i verujem da se niko ne oseća dobro. Važno je da se takav zločin nikada više ne ponovi. Imao sam devet godina kada se desila zločinačka akcija "Oluja" i nemam direktnih uspomena iz tog stravičnog perioda. Mnogo godina kasnije sam saznao sve šta se dešavalo, prvo iz knjiga. Takođe, kada sam bio na čelu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, razgovarao sam s mnogim predstavnicima krajiških udruženja, bio na krajiškim okupljanjima i uvek se pogrom i ubijanje Srba tokom "Oluje" vraća kao tema. Njihova sećanja na zločin su i dalje toliko jaka, bol i tuga su i dalje prisutni kao da se sve to desilo juče. Ja im se divim zato što su ostali ljudi, uspravni i hrabri, koji se i dalje bore, iako je ta trauma odredila ne samo njihovu sudbinu već i sudbinu njihove dece.

Već dugo vam je zabranjen ulaz na Kosovo i Metohiju. Teško vam je svakako zbog toga, ali šta je vaša poruka Srbima u južnoj pokrajini?

- Pre šest godina, 10. septembra, stavljena mi je zabrana ulaska na Kosovo. Tada sam uhapšen, pretresan i bio izložen pretnjama kosovske policije. To je ostavilo dubok trag na mojoj porodici... Ali, bez obzira na to što je zabrana ulaska na KiM još na snazi, naša humanitarna organizacija nastavlja s radom i posebno mi je drago što smo i ove godine u julu uspeli da mališane iz srpskih enklava obradujemo prvim putovanjem na more. Njima su odmor i mir preko potrebni jer, nažalost, srpski narod trpi sve intenzivnije napade. Ipak, verujem da će na kraju pravda pobediti i da će srpski narod uz podršku svog državnog rukovodstva ponovo dočekati slobodu i mir. Poručio bih Srbima u južnoj srpskoj pokrajini da ostanu jakog duha i da, poput njihovih slavnih predaka, smognu snage da izdrže sve pritiske koji su im stavljeni na teret.

Kako ste vi doživeli Svesrpski sabor i usvojenu deklaraciju?

- Sabor je promovisao jedinstvo srpskog naroda koji živi u više država. Bila mi je velika čast da budem učesnik istorijskog događaja, koji je okupio srpski narod s obe strane Drine i iz regiona, na kojem su donete važne odluke. Definisanje zajedničkih ciljeva i vrednosti, kako na kulturno-istorijskom tako i na političko-ekonomskom planu, u cilju zaštite svojih nacionalnih i političkih prava, treba da dovede do solidarnosti i jedinstva, koje je srpskom narodu preko potrebno u vremenima koja predstoje. Svedoci smo sve većih pritisaka na državna rukovodstva Srbije i Srpske, ali i realnih pretnji koje po očuvanje tradicionalnih vrednosti nosi sa sobom moderno doba. Upravo kroz ovakav vid institucionalne saradnje i delovanja, poštujući usvojene zaključke, stavove i ciljeve Deklaracije, kojima će se voditi i Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju, srpski narod stiče snažan temelj za očuvanje mira, stabilnosti, verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta. Sabor je odlična platforma i pravi odgovor na sve izazove koji nas očekuju.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Da li se u Francuskoj u poslednjih 10 ili 20 godina promenio stav o Srbima i Srbiji i koliko?

- Ugled Srbije, generalno širom sveta, neuporedivo je bolji od 2012, a zahvaljujući odgovornoj i izbalansiranoj politici predsednika Aleksandra Vučića. Takav je slučaj i s Francuskom i odnosi dve države doživljavaju strateški karakter, koji će biti potvrđen posetom predsednika Makrona u septembru. Dve države svakako imaju određena pitanja koja opterećuju odnose, a tu, pre svega, mislim na pitanje naše južne pokrajine Kosovo i Metohija, ali to nas dodatno obavezuje da među narodom Francuske širimo istinu o našem Kosmetu. Upravo sam zbog toga počeo pre 20 godina da, pored svog humanitarnog rada, širim u Francuskoj istinu o situaciji na Kosovu i Metohiji. Kroz knjige, dokumentarce, medijske nastupe... Trudimo se da razbijemo propagandu koja postoji po tom pitanju i kreira pogrešnu sliku kod običnog naroda.

Šta sve povezuje Srbe i Francuze? A šta nas razdvaja?

- Povezuju nas zajednička borba u dva svetska rata i činjenica da smo oba puta bili na strani pravde, a protiv zla koje je pretilo da zavlada svetom. Čvrste veze naroda proizilaze iz činjenice da smo deo zajedničke, evropske kulture i da delimo iste vrednosti. Te vrednosti se trenutno nalaze na velikom ispitu, razlozi su mnogobrojni. Taj ispit ćemo, nadam se, zajedno položiti. Odnosi političkih elita su imali svoje velike oscilacije, pogotovo su donji pik skale dostigli tokom devedesetih godina, ali Francuzi, rodoljubi su uvek znali ko je prijateljski narod. Tako su i moji roditelji negovali i čuvali tu istinu o malom, ali slobodarskom srpskom narodu, i zahvaljujući tome sam i ja danas ovde.

Šta ste najvažnije naučili o Srbiji otkako živite ovde?

- Oduševljava me srpska tradicija! Uživam u praznicima koje provodim s porodicom, posebno tokom Badnje večeri i Božića u Hramu Svetog Save. Za mene, slavlja i venčanja predstavljaju pravo lice Srbije. Neguje se tradicija, koja se savršeno uklapa sa modernim načinom života. Ljudi odlaze u crkvu, igraju kolo, a zatim slušaju rok muziku, lepo su obučeni, pokazuju da Srbija nije zaboravila svoje korene, ali je istovremeno usmerena ka budućnosti. Voleo bih da se ćirilica češće koristi u Srbiji. Kada pitam ljude zašto ne koriste svoje pismo, često čujem odgovor da im je teško da promene tastaturu. Ćirilica nije teška za savladavanje, ja sam je naučio za samo 15 dana i žao mi je što nije dovoljno u upotrebi. Stranci su često fascinirani ćirilicom, jer im je ona neobična, i to bismo mogli iskoristiti kao prednost.

 

Šta volim...

* Omiljeno srpsko jelo? 

Posebno volim pasulj i sarmice od zelja

* Omiljeno srpsko mesto? 

Imam više omiljenih mesta u Srbiji. Obožavam Staru planinu, koja je sačuvana, autentična i netaknuta priroda. Svake godine idemo tamo tokom zime, jer moja deca imaju priliku da uče da skijaju, a to je u takvom predivnom okruženju prava blagodet. Volim zapadnu Srbiju jer je moja supruga poreklom iz mesta blizu Malog Zvornika i kada smo tamo, volimo da idemo na reku Drinu, koja je zaista očaravajuća.

* Omiljena srpska poslovica?

Postoji jedna izreka koju često citiram: Odakle ti je žena, odatle si ti

 

BONUS VIDEO: