OVDE JE SASVIM JASNO ŠTA JE U STVARI PROJEKAT "JADAR": Studija jasno pokazuje da nema opanosti po životnu sredinu!

Predloženi projekat eksploatacije litijuma kompanije Rio Tinto u Jadarskoj dolini u Srbiji izazvao je ekološke zabrinutosti i podelu javnosti.

Projekat ima za cilj eksploataciju bogatih depozita litijuma i borata u regionu, a autori nedavno objavljene studije u Scientific Reports tvrde da su istražna bušenja kompanije već doprinela promenama u životnoj sredini. S druge strane kompanija je nedavno objavila preliminarni nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta Jadar na kojoj su radili i srpski naučnici i akademici, a prema kojoj će se tokom rudarenja voditi računa o standardu zaštite životne sredine.

U Srbiji su u toku protesti protiv rudarenja litijuma, a srpska naučna javnost je podeljena oko toga da li jadarit treba da se kopa i kakav će uticaj imati na prirodu.

Ko je radio na studiji

Potpisnici studije koja je objavljena 24. jula u Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja. Reč je o timu naučnika sa Srpske akademije nauka i umetnosti, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Studija je nastala u saradnji sa dvoje istraživača iz Nacionalne laboratorije Lorens Berkli i Univerziteta Severne Floride.

Šta piše u studiji

Studija navodi da su istražna bušenja kompanije Rio Tinto već su dovela do promena u životnoj sredini. Uzorkovanje zemljišta pokazuje ponovljena kršenja vrednosti za sanaciju, što ukazuje na značajnu kontaminaciju, navodi se u studiji.

Uzorci zemljišta uzeti su iz poljoprivrednih polja, sa površine do dubine od 5 cm, kao i uzorci površinske i podzemne pijaće vode i rečnih sedimenata. Analize su otkrile da su koncentracije bora, arsena i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno bile značajno više u poređenju sa nivoima uzvodno. Kako se navodi koncentracije arsena su oko 9 puta veće, bora 17 puta a litijuma 2,7 puta veće u uzorcima reke iz Jadra kod Jelava, u poređenju sa uzorcima uzvodno od bušotina.

Studija upozorava da bi otvaranje rudnika moglo dodatno pogoršati ove probleme, što bi moglo imati posledice po lokalne zajednice, njihove izvore pitke vode i poljoprivredne površine.

Odjeci

Studija je izazvala zabrinutost kod građana Srbije i veliku pažnju medija. Kompanija Rio Tinto se nije se još uvek oglasila povodom navoda u studiji. Dušan Blagojević, konsultanta za ekologiju, navodi da su povišene vrednosti navedene u studiji ispod graničnih vrednosti za reku klase II.

“U slučaju bora su devet puta niže od dozvoljenih, kad je reč o litijumu čak 300 puta niže. Kada je reč o aresenu, one su u zakonskim okvirima”, rekao je Blagojević.

Lokalni otpor

Građani, ekološki aktivisti i deo opozicije izrazili su zabrinutost zbog projekta. Oni tvrde da će rudnik imati negativan uticaj na plodnu poljoprivrednu zemlju Jadarske doline. Postoji zabrinutost zbog mogućeg zagađenja podzemnih voda, uništavanja staništa i povećanog zagađenja od rudarskih aktivnosti. Peticija protiv rudnika prikupila je preko 292.000 potpisa, što pokazuje široku zabrinutost zbog mogućih ekoloških i socio-ekonomskih posledica projekta.

U toku su protesti protiv Rio Tinta u više gradova u Srbiji, a za 10. avgust najavljen je i protest u Beogradu.

Socio-ekonomski uticaj

Studija ističe i potencijalne socio-ekonomske rizike povezane sa projektom. Jadarska dolina je poznata po uspešnim poljoprivrednim praksama, a razvoj rudnika mogao bi da raseli zajednice i uništiti njihov primarni izvor prihoda, navodi se u studiji. Autori tvrde da bi ekonomski gubitak iz poljoprivrede mogao bi premašiti potencijalne koristi od rudarskog projekta.

S druge strane kompanija Rio Tinto je najavila da u projekat „Jadar“ planira da investira preko dve i po milijarde evra, dok bi godišnji doprinos BDP-u bio oko 695 miliona evra. Procenjuje se da bi bilo otvoreno skoro 5.000 radnih mesta i da bi ovaj rudnik privlačio i druge investicije.