POKUŠAO DA PRODA OČEV SPOMENIK: Najveći hohštapler u istoriji savremene Srbije bio je sin našeg VELIKANA

Osnivač i vođa Narodne radikalne stranke, ministar i dugogodišnji predsednik Vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Nikola Pašić smatra se, možda, i najvećim državnikom u istoriji moderne Srbije. Pripisuje mu se mudrost, dalekovidost, politička veština i presudan doprinos u srpskim pobedama u balkanskim i Prvom svetskom ratu.

S druge strane, mnogo je i onih koji ukazuju na njegove, ne baš trivijalne mane. Mnogi će reći da je Pašić i začetnik korupcije u našoj zemlji, a to je tvrdio i Arčibald Rajs, navodeći da je skromni inženjer iz Zaječara, baveći se isključivo politikom u jednoj siromašnoj zemlji, uspeo da postane multimilioner.

Otrovne strelice, još za života, upućivao mu je i njegov nekadašnji prijatelj i saborac slikar Pera Todorović, nazivajući ga "nesposobnom šeprtljom, kolebljivim čovekom koji previše i predugo razmatra, što drugima odaje pogrešan utisak da je reč o analitič koj osobi".

Međutim, ništa od toga nije naudilo ugledu srpskog velikana koliko aktivnosti njegovog sina Radomira Rade Pašića, kojeg su mnogi, ne bez razloga, nazivali i najvećim skandal-majstorom 20. veka.

Foto: Wikipedia

Nije znao da kaže "ne"

Mnogo toga negativnog doprinelo je formiranju ličnosti i karaktera mlađanog Pašića. Rođen kao sin jedinac moćnog oca, koji ga je dobio u kasnim četrdesetim godinama, od prvog trenutka je dobio bolećivog i silnog zaštitnika koji nikada nije bio u stanju da kaže "ne"! Samo što cehove njegovih prevara nije plaćao samo otac. Čini se, ponajmanje on.

Radomir Pašić rođen je 1892. i od prvog trenutka znao je šta ga ne zanima - škola i obrazovanje! Redom je izbacivan iz beogradskih škola, sve dok ga otac, naposletku, nije upisao u privatnu Zdelarovu gimnaziju. I nju je završio s teškom mukom, ali je bio problem što se diplome privatnih škola nisu vrednovale kao državne. Pašiću je bilo lakše da ovu gimnaziju, mimo procedura, proglasi državnom nego da se preganja s neposlušnim sinom.

Nakon mukotrpnog školovanja, Rada se prepustio "svetlostima velegrada". Od kafane do kafane i uvek u društvu brojnih žena i "vernih" prijatelja, mlađanog Pašića "izdala je snaga" baš uoči balkanskih i Prvog svetskog rata. U trenutku kada je vlada izdala proglas Srbima da brane otadžbinu, u trenutku kada su "armije" naših studenata požurile iz inostranstva, zanemoćali Rada pribavio je i priložio lekarsko uverenje o teškoj iscrpljenosti koja ga je zadesila u 22. godini.

Ojačao je tek kada je iscrpljena srpska vojska prešla preko Albanije. Pojavio se na Krfu, na jahti s koje je, verovatno iznerviran neč ijim primedbama, odlučio da srpske vojnike pozdravi golom zadnjicom. Naravno da je zbog ovog gesta strogo kažnjen: otac ga je hitno poslao na rad u naše poslanstvo u Francuskoj.

Foto: Wikipedia

Čini se da je tek ovde uspeo da razradi svoje poslovne šeme, a počeo je tako što je kupovao platinu i krijumčario je u Švajcarsku. Tamo ju je prodavao Nemcima, kojima je bila preko potrebna za proizvodnju visoko izdržljive vojne opreme, pre svega za avione i municiju. Nesumnjivo da je mnogo toga korišćeno i protiv srpske vojske.

Nakon što se sve otkrilo, očekivalo se da završi na vojnom sudu i pred streljačkim strojem, ali se izvukao. Zahvaljujući ocu, koji je zbog ove afere mnogima morao da zapreti, a još veći broj njih da na kolenima zamoli, Rada je izbegao vojni sud i završio na civilnom gde je optužen samo za izbegavanje carine?!

Čudotvorna lozinka

Niska Pašićevih afera, prevara i kombinacija bila je toliko duga da bi mogao da se napiše i roman. Međutim, otac mu nije poslužio samo za čišćenje brljotina već i za otvaranje mnogih vrata. Služio se čudotvornom lozinkom kojom bi omekšao i najtvrdokornije industrijalce, ministre, trgovce i vojna lica, sve na koje bi se nameračio, a koja se sastojala od samo tri reči: "Tata je molio." Malo je bilo onih koji bi ostali imuni na "tatine molbe".

Predsednik vlade "peglao" je brojne neprijatnosti, isplaćivao štete i nadoknade, ali je uglavnom stradao državni budžet i naivni pojedinci. Vrhunac cinizma bio je kada je Skupština formirala Anketni odbor s ciljem da se konačno ispitaju Pašićeve afere i pronevere u kojima je država oštećena za milionske iznose. Međutim, umesto Radomira Pašića, Anketni odbor je kao krivca označio državnu administraciju "jer nije sprečila korupciju"!?

Svoju slabost prema sinu i potrebu da ga svagda i od svakoga štiti, Nikola Pašić platio je glavom. Posle još jednog sukoba s kraljem Aleksandrom u vezi s pitanjem vlade, razjareni suveren je iznova potegao i pitanje njegovog sina i svašta mu rekao. Povređeni predsednik vlade otišao je kući, legao u krevet i ubrzo preminuo. Bilo je to 10. decembra 1926.

Foto: Wikimedia/Julian Nyča

Hroničari beleže da je među ožalošćenima najviše bio skrušen upravo njegov sin. Razumljivo i zašto. Usledile su teške godine kada se ogromno i lako stečeno bogatstvo brzo topilo, a pretilo je i još veće stradanje. Ipak, pri kraju rata 1945. Rada je došao u priliku da se još jednom ovajdi od imena slavnog oca, dvadeset godina posle njegove smrti.

Slučajno se upoznao s nekim Italijanom, velikim zaljubljenikom u dela Ivana Meštrovića, koji je iskreno žalio što nema nijedno njegovo originalno delo. Ali, imao ga je Pašić, tačnije njegov otac, koji je još za života naručio i hrvatskom vajaru isplatio nadgrobnu bistu od belog mermera. Obespareni Rada nije imao problem da otuđi očev spomenik, ali ga je u primopredaji sprečila milicija. Bista je završila u muzeju, a za potrebe večnog počivališta naknadno je izlivena bista u bronzi.

 

BONUS VIDEO: